zd-azil
15.02.2007., četvrtak
jedan dan u shumi...
|
kako izgleda jedan običan dan u šumi? hm.. tamo u biti ne postoji običan dan.. tamo ništa nije obično... maya i marijana tamo žive sa tim psima.. da, azil je pod stalnim nadzorom volontera.. to je moralo biti tako jer su na početku ljudi provaljivali, trovali pse, krali ih.. marijana to nije mogla dopustiti. sve je počelo sa spavanjem u mini šatoru.. :) marijana i 5 pasa njoj na glavi.. :)) hehe.. zamislite kako je to spavati okružen sa 180 pasa koji cijelu noć laju zato što je nešto ili netko prošao, protrčao ili nešto treće.. :)) poslije šatora su došle prikolice pa su se stvari malo poboljšale.. :) iako su noćne posjete bile sasvim obična pojava svako malo, to mayu i marijanu nije spriječilo da cijeli dan i cijelu noć ostanu uz pse i čuvaju ih.. iskreno, poznavajući njih dvije.. mene je više strah njih dvi nego svih onih pasa čuvara koji su preko noći pušteni vani.. a kako izgleda jedan dan u azilu? hm.. pa tamo je 180 pasa koje treba nahraniti, dati im piti i počistiti za njima.. nije to mala stvar.. i to traje.. ako je neko sam, to stvarno potraje.. al oni su tamo već svi tako dobro organizirani da kad vidiš kako oni to rade, sve izgleda tako jednostavno.. a NIJE!! svi oni koji misli da je volontirati u azilu lako, varate se! još ako imate preko 170cm i poželite ić u rexovu kuću njima dat jesti... glavu dolje!! :)) hihihi.. kad završe davati psima hranu i vodu, onda krene sve ono drugo.. neizostavan dio dana u azilu je vratiti u bokseve pse koji negdje nađu rupu ili preskoče ogradu pa pobjegnu žicati hranu i sunčati se preko puta na parking jednog trgovinskog centra.. jedino je zeznuto kad Paško pobjegne.. on baš uđe u dućan.. :)) maya ga je zadnji put lovila po cijelom dućanu, i svaki put kad bi mu došla na metar on bi pobjegao.. namjerno.. samo da ju zafrkava.. :) jadničak, stao je ispred frižidera sa salamama i složio facu ono- waaaaaw.. maya je umrla od smijeha.. :))  dok jedan lovi pse po žmirićima, drugi sebi nađu neku drugu zanimaciju.. kao npr. otpetljati lanac berti i pašku.. :) samo maya ima dovoljno živaca za to.. marijana je jednom pokušala, a miro joj je pomagao.. paško je na kraju odvukao mira skoro do ceste, a marijana je žicom zamalo samoj sebi zavezala ruke :)) "a je to" ekipa.. nema što.. :)) al doslovno... jer svaki put kad netko krene nešto napraviti, ili rita ili luna mu se zapetljaju sa lancom oko nogu i onda taj netko sljedećih 5 min traži cipele po azilu.. :) maya je jedan dan otišla nešto "obavit,i ko za dišpet Berta se odvezala.. napala darlinga.. jadna maya jednom rukom drži bertu, drugom tira darlinga.. a ispod nje još 5-6-15 pasa.. hahaha!!! :) uvik nešto sa jadnom bertom.. :) ono što je također neizostavni dio dana u azilu je krpanje rupa na boksevima.. boksevi su u isto vrijeme totalno fascinantni i totalno komični.. fascinantni zato što su veliki i sasvim dovoljni za sve one pse tamo, a komični zato što su sastavljeni od svega i svačega što im se našlu pod rukom za vrijeme radova.. palete, kablovi, žice, kamenja, grane.. sve! :) .... jedan dan su njih troje "a je to" majstora stavljali žicu preko jednog boksa kuda su psi bježali.. oni su sa jednog kraja azila na drugi nosili žicu 3 x 3 metra.. zapinjalo se na svaki grm, draču, drugu žicu, palete.. al svaka im čast! rupa je zakrpana i psi tuda više ne bježe.. to znači da su se sve rane, ranice i šljive na oku isplatile.. :)) (ubiće me oni zbog ovoga..) a tek kad se kopalo rupe za stupove da bi se ogradio plato.. ma naravno, gdje će narednik reći da se iskopaju rupe nego baš na mjestima gdje je prije rasla smokva!!! kreneš kopati pa naletiš na 300 žila i korijenje.. maya je čak kramp uspila slomiti kopajući... :)) al ajd.. bar je taj dan našla hranu za Rambića i Ivcu (njeni pauci..).. :)) ma tamo je uvijek zafrkancija.. istina, svako malo se čuje "aaaaaaaauuuuuu" ... al to je normalno.. pa jesmo li "a je to" ili ne??? uglavnom, stvari se lagano popravljaju u azilu.. radi se na tome da se ogradi plato tako da se svi psi mogu pustiti.. da nebudu na lancu.. i da ne bježe preko ceste.. malo po malo sve to dolazi na svoje.. a nakon svakog radnog dana i dobre zafrkancije, svi u prikolicu i bacit na karte.. :) kad miro čuje rečenicu - "miro, oćemo karte??? " smrkne mu se pred očima.. hm.. pitam se zašto... a mayo mayo.. al sve u svemu, pošto se ode radi većinom o nekim internim spikama vama sve ovo možda i neće biti smiješno, al oni što znaju o čem se radi znan da će umirati od smijeha.. uglavnom , nadam se da ste skužili da u azilu nikad nije dosadno.. i da nije jednostavno tamo radit.. tako da svaka čast na trudu "a je to" ekipi... :) ma u shumi je zakon.. eeeeeeee daaaaaa.. zaboravih reći... 90% svega što je naprvljeno u azilu napravljeno je NARAVNO PO KIŠI I PO MRAKU!!! :))) kad je sunce onda je sve onako ležerno.. ma sad ćemo mi to.. i onda odjednom opali kiša pa se maya,marijana i miro razlete po azilu premještati limove, lijepiti "ter" papir po krovovima da ne prokišnjavaju i tako te stvari.. i da uvik ih uhvati mrak pa se vide samo 2 lampadine kako piče gore dolje po cijelom azilu... :) kao što rekoh "a je to"... :) pa čak i nekidan kad su imali noćne posjete u azil, ovaj put od jednog psa koji bi došao svaku večer napiti se i najesti, padala je kiša.. negdi oko 11 sati uvečer.. i meni bilo ža jadnog pasa, govorim marijani da mu odemo napravit baren nešto što liči na kućicu.. tj nešto samo da mu ne pada kiša.. odgovor je bio "a, kiša je.. mrak je.. ajmo!!" :))) kao što rekoh.. u shumi je zakon.. :) |
