2. poglavlje

Ponovno Tom. Zar me uhodi? Kada je još uvijek prepuna pjene, nasreču. Čim me ugledao, okrenuo se.

Tom: Ja... ovaj.... čekati ću vani...

Izašao je. Na brzinu sam oprala kosui izašla. Obukla sam se i kosu skratila da se brže osuši, a kad izašla, naravno, zabila sam se u Toma.

Ja: Slobodno.

Nasmijao se.

Ja: Što je?
Tom: Ovaj... tvoja kosa, straši na sve strane.
Ja: Moja stvar nije li?

Osmijeh mu je nestao s lica.

Tom: Da, tvoja stvar.

Ušao je u kupaonicu za prefekte. O sranje, zaboravila sam ogrlice. Ja sam krenula ući, a Tom je baš izlazio. I prije nego sam shvatila, zabila sam se u njga.

Tom: Tvoje ogrlice.
Ja: Hvala.
Tom: I da, pazi kuda hodaš.

Ponovno je nestao iza vrata kupaonice. Krenula sam prema društvenoj. Ljudi su buljili u moju kosu. Ah da, kratka je. Super je biti metamorfagus, ali ja tu moć koristim samo za promjenu kose. Sada sam je produžila tako da mi je padala preko bokova. Ušla sam u društevenu. Izzie je sjedila u jednom kutu i čitala. Kada sam joj prišla, podigla je glavu i nasmješila se.

Ja: Što smo danas veseli...
Izzie: Pa praznici su.
Ja: Istina ali meni nisu dobro počeli...

Ispričala sam joj što se sve dogodilo.

Izzie: Znaš što ja mislim?
Ja: Da?
Izzie: Mislim da si malo prestroga prema njemu.
Ja: Prestroga?
Izzie: Da, pa čovijek se samo našalio na temu tvoje kose, nije te vrijeđao.

Tog su nam se trenutka pridružile Gia i Sihaja. Izzie im je prepričala razgovor.

Sihaja: Trebaš mu se ispričati.
Gia: Istina. Mislim da je u sovinjaku.
Ja: Da mu se ispričam?

Gia, Izzie i Sihaja su uglas rekle „da“. Ustala sam i pošla prema sovinjaku.

* * *

Sihaja: On je zaljubljen u nju.
Gia: Kako znaš?
Sihaja: Znaš da osječam tuđe osječaje.
Gia: Ah, da. Zaboravila sam.
Izzie: A što ona osječa prema njemu?
Sihaja: Sviđa joj se. I više nego što misli.
Izzie: Da, jeste li vidjele da se na spomen njegova imena uvijek uznemiri?
Sihaja: To joj je samo taj „obrambeni“ stav.
Gia: Postaje sve prozirnija.
Izzie: Istina.

* * *

Ušla sam u sovinjak. Tom je upravo vezao pismo sovi na nogu. Nakašljala sam se. Okrenuo se.

Ja: Ovaj ja... htijela sam...

I dalje me netremice gledao.

Ja: Htjela sam se ispričati.

I dalje je gledao u mene. Kao da očekuje da ću još nešto reči.

Tom: Cure su te natjerale, zar ne?
Ja: Aha...
Tom: Da, ti nisi osoba koja bi se ispričala.
Ja: Ej! Stanim malo! Ispričala sam se, nisam li? Ja nisam morala doći ispričati se, ali jesam.

Ja sam šutjela, on je šutio. Zatim se okrenuo i nastavio s vezanjem pisma sovi na nogu.Ja sam prišla Tari koja je drijemala. Pogladila sam je po kljunu.Pokušala sam se sjetiti neke teme da započnem normalan razgovor, ali nije išlo. Razmišlja, Ayumi, razmišljaj! Ništa od toga. Odjednom me Tara ugrizla za prst. Jauknula sam.

Ja: Tara što ti je?!

Tom me pogledao.

Tom: Što je bilo?
Ja: Sada te kao zanima?

To sam rekla lažno zajedljivim tonom. Okrenuo je očima.

Tom: Ti se jednostavno ne možeš promjeniti. Daj da vidim.

Pružila sam mu ruku. Zaključio je da nije strašno.

Ja: I za to ti je trebalo pet minuta razmišljanja?
Tom: Samo stavi flaster. Možeš usput staviti jedan i na usta.

Zagledao mi se u oči. Osječala sam se glupo. Gledala sam u njega, ali ga se nisam usudila pogledati u oči. A opet, on je gledao u moje. Oboje smo se trgnuli kada je Sihaja uletjela s pismom u ruci. Pogledala me i shvatila da je prekinula nešto.

Sihaja: Sorry, moram odmah poslat ovo pismo.

Na trenutak je podigla pismo, a onda odjurila do svoje sove.

Tom: Moram ići...

Izašao je iz sovinjaka. Prišla sam Sihaji.

Sihaja: Vidim da sam nešto prekinula.
Ja: Ma ništa...
Sihaja: Sjeti se, Ayumi, ja znam što osječaš.

Na licu joj se pojavio veliki osmijeh.

Sihaja: Nisam vas prekinula u svađi, to svakako.
Ja: Sihaja, jel mi možeš reči što stvarno osječam prma njemu?
Sihaja: Ne, nemogu. To moraš samo saznati.
Ja: A što on osječa prema meni?
Sihaja: Ne ću ti reči.
Ja: Hajde samo kaži da li me mrzi?

Sihaja se nasmijeala.

Sihaja: Ne, nikako.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.