angel by day,witch by night
moja isprika zbog prevelike rupe, ali čovjek se jednostavno na ovoj vrućini ulijeni…nema vremena ni volje za pisanje, ali ima za nešto drugo…. lol,.,.e sad,da se ispricam ljudima zbog svog nepostojanja na blogu malo više nego kaj je obečano,.,. iako sam duboko uvjerena da me jos čitate,sve dok se ne uvjerim u suprotno,.,. uglavnom ja se zaljubljujem ok,serem ja sam se vec zaljubila ko tuljan i sad si dopustam da svaku slobodnu sekundu (a ima ih puno u mom mladom,neorganiziranom i neodgovornom zivotu) posvetim gledanju u njegovu sliku,kad već ne vidim njega,.,. i razmišljam o njegovim prekrasnim usnama,.,.zla sam,,da znam, ali jednostavno si ne mogu pomoč.,.,. uz to,zapravo dok ne gledam to prekrasno stvorenje spavam,., uskore će jeb*na škola a ja sam umorna ko top, da da,umorna,zamislite,nakon praznika,.,. a i to se mora,.,. samo još kad se sjetim teme iz prošlog posta,dođe mi da zaplačam ponovo,., nastavak života bez te osobe,ljudi,meni?-jako teško,. on je jedina osoba koja me trpilla,koja se s menom družila, koja me iskreno voljela,i koju sam ja voljela,zapravo,još uvijek volim, i znam da mi bar to nitko nemožda oduzeti,.,.
i opet,da vas malo mučim sa svoim problemima,koji se vama običnim smrtnicima i ne čina kao takvi,ali ipak,.,. i mi čudna stvorenja patimo, samo mi to pokazujemo na neki čudan način,., baš se neki dan spremam van, i onda mi ona pokvarena ku*ka počne neš sra*,.,. kud ćeš sad ti,izdere se, ko da smo na koncertu od maidena,pa se ne čujemo jedne,., reko,pa idem van,nije tvoj problem kud ću ni šta ću, a ona če mrtvo hladna, ne ne ideš van, ostaješ u kući, .,. ok,odem ja u kupatilo, sjednam se, i sam odjednom preplave me neka čudna pitanja, .,. tko sam ja, zašto uopče živim, zašto neam sreče u ovom faking životu, zašto me svi mrze, .,., i da,odgovore nisam dobila,.,. ne vjerujem da itko zna odgovor što se tiče mog slučaja,.,. mnogi su pokušavali odgonetnuti cilj moga postojanja, .,. ali ništa,.,. tako i s nekima koji me pokušaju shvatiti, pokušavaju mi pomoči, ali se izgube na pola puta, svi me napuste, odbace me kao obično smeče, da,zapravo,to možda i jesam,možda sam sve to i zaslužila,ko zna,.,. ali u jedno sam sigurna sve se vrača,sve se plača,., pa će te vi kad tad meni za sve to platiti, da da,jedva čekam da dođe taj dan, da vidim vaše face, da budem sigurna da osječate isto što sam ja osječala, da budete poniženi,.,. dobro,čast iznimkama,koje mo još uvijek trpe,.,. njima zahvaljujem,.,. i nadam se da će nastaviti, jer mi fakat puno znači taj neki osječaj sigurnosti uz poeke osobe, .,.,
a sad,mislim da bi bilo dosta ovog posta,jer sam izgubila sama sebe na pol puta,.,. ko skuži post,skuži,ko ne,ne,i šta sad,.,.i jedna napomene u vezi posta, ne nisam tužna ni ne znam što,jako sam sretna i pokušavam se održati na tome,ali sam ovo gore napisala kako bi neki ljudi nešto shvatili,,.,., još samo jedno,., pozdravljam 3 osobe koje mi puno znače, nadam se da i ja vama nešto značim,.,., nadam se da će idući post skoro,i da će bit malo razumljiviji,bolji i pametniji,.,da tada,ljubim vas.,., cya
sick of crying,tierd of trying,yeah i´m smiling,but inside-im dying
evo mene opet,svi me mole da napišem novi post,i evo me pišem,... joj neki dan sam upoznala jednog super lika na četu,.. mm,moj mali d...... a.k.a. henry,.. ljubavi volim te mučo mučo,evo jedna pusica,llol. i naravno domac,.. opet ja tebi imam nešto za reći,. svaki dan mislim na tebe, sa suzama u očima, jako mi je teško,. baš nedavno razmišljam, i sječam se svih trenutaka koje smo zajedno proveli, i onih odmora,kad si mi prišao s leđa,i nježno me zagrlio uz pokoji poljubac, to će mi jako nedostajati, uvijek si me znao oraspoložiti,znao si izabrati prave riječi,nasmijati me.. to će mi nedostajati,. učionica će biti toliko prazna bez tebe,.
neki dan stojim iznad tvog groba,i pokušavam shvatiti,zašto,? onaj dan kada se to dogodilo,zagrlio si me i rekao nečemo se više vidjeti,pritom ne znajuči što slijedi,. imala sam priliku da te zadržim,mogla sam te zagrliti jače,. ali jednostavno nisam znala što se može poslije desiti, nisam iskoristila priliku, kako si ti stalno govorio,. još si bio sretan, dobio pohvalnicu,išao mami pokazati ju,ali eto,jednostavno,život je nepravedan, oduzet je jedan mladi i prekrasa život, uzalud. ne znam zašto,. ali je možda tako moralo biti,. jako mi nedostaješ,. stalno sam na tvom blogu i čitam komentare, svi su te voljeli,ima i ljudi koji te nisu poznavali,a ostaivli su prekrasne komentare,. evo,žao mi je,al sad stvarno više ne mogu o tom, suze mi neumorno klize niz obraze,. oprosti mi molim te, i još jedno,. volim te ljubavi,i jako mi nedostaješ, r.i.p.
-znam da ovaj post nije baš nešto dugačak,kao što obično biva kod mene,neznam kako vama,ali meni jako puno znači,.. još nešto,tinka ljubavi,brzo mi se vrati,nedestaješ mi,.. vejika pusa