srijeda, 11.03.2009.
Krumpirkove pustolovine (inspired by Selo)
Ovo je priča o krumpirku. Običnom malom, veselom krumpiru.
Jednog lijepog, toplog, sunčanog dana Krumpirko je šetao šumom,,, I šetao,,,
I šetao,,,
Pored rijeka i stabala,,,
Dok odjednom nije naišao na polufalusni zlatni kamen.
Krumpirko se iznenadio kada je kamen progovorio te ga upita:
- Tko si ti? - upita ga Krumpirko.
- Ja sam polufalusni zlatni kamen. - odgovori mu kamen - protrljaj se o mene i ispunit ću ti 3 želje.
I krumpirko ga zajaši. Dok se trljao o kamen prisjetio se jedne zgode u lunaparku dok je bio još mali,,, no to je već druga priča!
- U redu - kaže kamen - sada možeš zaželiti želju. Krumpirku se oči ispuniše sjajem te sav oduševljen povika:
- Želim biti najbolji ševac na svijetu!
I kamen ga pretvori u zeca. Kada je Krumpirko shvatio u što ga je pretvorio kamen, sa tužnim glasom i suzama u očima kaže:
- Hej ali prevario si me!
Kamen ga nakon malo razmišljanja vrati u prvobitno stanje i kaže mu:
- U redu, sad se ponovo protrljaj po meni i ostvarit ću ti drugu želju!
- U redu - kaže Krumpirko i opet zajaši kamen koji je ovaj put izgledao veći.
- Eto, sada mi ispuni želju! Želim biti dio nogometne ekipe!
- U redu - kaže kamen - i pretvori ga u nogometnu loptu!
- Opet si me prevario - već ljući povika Krumpirko - želim opet biti Krumpir i želim još jednu želju.
- U redu, protrljaj me još jednom. - odgovori kamen bahato.
- Mrš!! Pederčino prokleta!! Crknni!! Pederu šporki!!!! - reče mu Krumpirko kanđijajuči ga bejzbol palicom.
- Jebo sve! Odo ja i dalje šetat. - I veselo ode dalje,,,
THE END
