srijeda, 05.07.2006.
ILOVACA NA ASFVALTU
|
Zamislite ne jedem kruh vec , dvadeset pet godina, koliko i postojim na ovom jebenom svjetu. Nikad mi nije gusto i sto su me vise moji peglali da ga ubacim u prehranu tim su sanse bile sve manje da se to i dogodi. Uvrnuto mozda , ali meni je islo sve bez njega i to je to , jednostavno bi mi kvario ukus hrane. Prije tri dana `dogodio` mi se crni kruh sa sjemenkama svih vrsta plodova sjemenkastih i komadicima maslina , krupicama , sezamom , pervezarija cista , opio me okusom prava explozija divote .Bese to kruh koji se mogao jesti sa fetom istog unutra, kruh punjen samim sobom, krasno... Tako sta mi od hrane nije prijalo godinama,ko osvezenje posle duge setnje pustinjom. Takva zadovoljstva, poput, zaljubljivanja, sexa ljudska priroda zeli iskusiti opet i jos vise i jace i drukcije, zato i hrlimo za drogama, tako sam ga ja kupila i sutra dan i uzivala u njemu ko` da mi je prvi put , u zraku se mogla osjetit vrelina orgazma ( preterujem , al` moze mi se) necu vam reci jel do njega doslo .  Mnogi bi rekli da sam luda , a ja bih dodala i preterano iskrena , masta gura istinu van iz mene , isterivanje...Ni kavu cjelu nisam ispila kada sam se sjetila te bolne istine ,danas mi je nestalo kruha, ,trka, podne i po , vanka 60c u hladu , pekara mi udaljena 19 sekundi zemljanim putem ,uputih se, zadovoljno. Necete ni usnuti kakvu sam sliku imala pred sobom , na skalinima koje sam trebala ucinit do pekare , lezala je maca polu ziva, gledala me jednim okom , molecivo, ujedno stiskala zube prijeteci mi, od bola i straha,iako umorno i nejako.Skamenila sam se.Sta sad?? Uh osjecaja gadnog, tuga jaz i bol. Po njoj su setale , odletale i doletale muhe i stale letece lesine,morala sam uciniti nesto. Uzela sam je i prebacila u hlad za pocetak, videh da joj nesto sa stomkom nije u redu, podigla sam joj zadnju nogicu i videh rupu i u njoj crve koji je zivu jedu.... Trebalo mi je par minuta da se saberem i vidim sta dalje, trkom , poziv veterinaru, kaze treba je dovest u njega ali on moze tek popodne , krasno a, uh, i savjet nekakve masti ili praha antibiotskog bi mozda pomoglo, bivacin je bio u kucnoj ljekarni, trka do nje moje su je suze rashladjivale dok posipah tonu praha po stomacnim izjelicama. Morala sam poc na posao, nakon sedam ura odradjene satnice, vracala sam se doma u strahu, gde i kakvu cu je naci. U krugu od kilometar je nije bilo ,nisam je nasla ,nestala je, pretpostavljam da je nekom susjedu stvorila muku i da je zavrsila u kontejneru, kad bih mogla slagat i zavrsit ovo, rekla bih kako joj je prah pomogao i da sam je nakon dva dana vidjela kako se igra sa macama po travi i juri leptire i muhe, ali ma daj necemo se lagat. Istina crvi nas svakako pojedu samo je grozno kad urane. Kruha vise definitivno necu jesti, dug i bolno tezak je put do pekare, bojim se ici i nikakav uzitak vise ne postoji. Mozda i mlijeko prestenem piti... |
