ArielSayzUSuck
02.07.2006., nedjelja
Šerajzlin
|
Početno vrijeme pisanja ovog posta je 2:40 i ja sam mrtav. Sve je počelo kad je moj buraz danas navratio kod mene poslje posla i rekao da se sprema roštilj. Ja sam reko ok, idem i ja i nastavio raditi ono kaj sam radio. Nakon jedno sat vremena ja skužim da buraza nema, nazovem ga a on je već na mjestu događaja, popizdim. Dogovorim se za prijevoz, dođem do obližnjeg bitrca gdje su svi bili, pozdravim poznatu mi ekipicu (tenkrei), zapiljim se u bradatog starkelju koji spava s pivom u ruci, te sjednem. Kako dosadna priča, al libo me racku, pere me. Popričam s ekipom, buraz se zaleti po meso, vrati se, čopimo cugu i spremni smo. Frend, od sad ćemo ga zvati rent-a-car (pogodite di radi), kaže: A di nam je žica (rešetka)? Sljedilo je grupno nabijanje dlanom po čelu. Buraz je prije toga nazvao frenda (od sada Iskusna kuja) da nam se pridruži, pa mu je poslo poruku da donese rešetku. Ta osoba dođe, ali bez rešetke. Svi popizde i gledaju koji ti je kurac, on kaže da nije dobio poruku. Buraz pogleda poruku i skuži da je poruku poslo osobi koja se zove isto kao Iskusna kuja (ne zove se Iskusna kuja, nitko nema tako glupe starce). Fora je u tome da ta taj lik leži u bolnici sa mononukleozom i misli si koji me ovaj kurac zajebava, zna da nemogu nigdje! Na kraju se Iskusna kuja vratio/la mado po rešetku, vratio se i otišli smo na konačnu destinaciju. Prvo smo skurili nepar điksa i spekli roštilj u najnepripremljenijim uvijetima mogućim. To je trajalo jako dugo a rent-a-car je morao odfurat auto u Čakovec i nije se mogo strpit pa je preko štapa stavio par pečenica i gotovo gurnuo u vatru. Palo mu je par puta pa je opro u jezeru i lagano sirove kobasice proguto i odjurio. Tijekom večeri je mog buraza nazvao naš stari (Mistšafl), a ja sam, misleći da je to lik koji je prije bio kod nas a isto se zove Mistšafl, se javio. Koje li glupe rečenice! Javim se tako ja: Hej mistšafl, kaj ima buraz, jesi uspio doć doma (u tom stilu), a ono javi mi se stari i pita me koji mi je kurac, buraz me gleda sa praznim izrazom lica. Kasnije se Rent-a-car vratio i otišli smo u Sisak. Na putu smo pokupili još jednog frenda - Rubac. Lik je bio pijan ko kurac i u autu mi je cijelo vrijeme prodavao čarolije sa maramicom, lik to stalno radi, to mu je kao disanje. U nekom smo bircu pokupili neku picu, nečija frendica. Rubac (jel je rubac? već su mi se pomiješali ovi code-names) joj je cijelo vrijeme nabacivo šprehe, pokazivo trikove al ga nije pratila. Otišli smo u drugi birc gdje je Rubac održao svoj dejbju (kak se to piše?). Ja sam u međuvremenu skužio trikove, al su dosta jebeni. Lik ih je prodavao konobaru i sve skupa zaradio 3 cuge. Bez beda je samo dolazi likovima na stolovima, sjeo (!) i pričo gluposti i baco trikove, mislili su da je lud, možda su bili u pravu, neznam, u svakom slučaju si je taj lik, Rubac, kupi minijaturni motor na kakvim se klauni voz, onak iz fore. Uletio je konobarici, počeo valjat trikove a ona ga presjekla sa ¨a ti si onaj koji radi trikove!¨. Lik je nabacio šprehu tipa ak ovo uspijem morat češ izać samnom i doživio odjeb. Onda ju je zaustavio i pitao ju, citiram, ¨Želiš li ti otići samnom na grob moga pokojna brata, nitko ne želi ići samnom!¨. Kolko ja znam nema mrtvog brata, nije važno, lik je...čudan? Možda je on jedini normalan, kaj ja znam. Išli smo doma i lik je jedva odteturo iz auta, došli smo do mene, izašo sam, krenu prema kući i stao. Palo mi je na pamet da ja sad idem odtrčat 3-4 km dugu stazu koju inaće trčim, ne prečesto u zadnje vrijeme. Potrčo sam kojih 50 metra i već se pito kak ću sad izdržat natrag. Kiselin u želucu je sjebana stvar. Isključili su mi fakin net jer nismo platili račun od priej 3 mjeseca koji mi je bio preogroman zbog dajlera, koja gamad. Al bar su mi se šanse za prolaz godine povisile. Moram se jedan put pohvaliti kako sam na faxu sa 2 frenda kasapio(komado) slona. Brijem da je bio mrtav. Ha, upravo sam se pohvalio, koja glupa potrošnja skroz dobre priče. Od trenutka kad počnete čitat ovu rečenicu nesmije proći puna minuta od kad počnete skidat Stvar od 30 seconds to mars, Buddha for Mary. Upravo me nazvo frend (Jeffe, čita se hefe) da idemo van, 3:23 su, neznam što ću odlučiti, jebeno spavanje, koja potrošnja vremena. I da, Današnja preporuka knjige: George Orwell, 1984. To ako već niste pročitali, u zaostatku ste. |
