nedjelja, 09.04.2006.
čudnovate zgode..hmmm..čije ono?
ej evo me opet,danas u nešto boljem i vedrijem raspoloženju!
. ovo je inaće drugi put da pišem ovaj isti post jer sam prvi put slučajno izašla s neta pa mi se sve pobrisalo..PLAVUŠAAAAAA..
!!!
pa evo da počnem..jučer sam bila na nekom rođendanu(ili imendanu) nije ni bitno.bili smo na farmi kod tih ljudi koji su slavili i oni na toj farmi imaju konjiće.to su mi,za one koji to još ne znaju,najdraže životinje.stvarno nebi mogla bez njih.išla sam čak prije par godina u školu jahanja sa svojom ančicom.tamo sam jahala na jednom dragom ali jako,jako lijenom konju.nekom bi to smetalo al ja sam ga zbog toga još više simpatizirala.zvala se Karavela,bila je smeđe-crvene boje i imala je bijelu prugicu na glavi.stvarno mi je bila jako draga,i možda zvuči čudno,ali kad dugo vremena provodiš sa konjem on ti postane prijatelj,i to jako dobar prijatelj.jednom prilikom lik koji nas je učio jahati pustio nas je same da s konijima odemo na teren.jedva smo čekale taj dan.na početku je sve bilo ok,al kad smo se vraćale konji su nam počeli galopirat i nismo ih mogle zaustavit.koja luuudnica..nešto prestrašno!već sam se vidla na zemlji sa strganim rukama i nogama
!!i da se vratim na jučerašnji dan..dok sam mazila sve moguće konje koji su bili tamo malo me uhvatila nostalgija..baš bi htijela vratit vrijeme i opet malo poćaskati sa svojom Karavelicom..lijepo nam je bilo.jel da anči?
kao i jučer ni danas nisam bila domeka baš previše.išla sam s mamom i sekom u kazalište Trešnja gledat,pazite sad ovo,Čudnovate zgode šegrta Hlapića.da,baš to..al mogu vam reć da je predstava stvarno super.nije strogo dječja,ima dosta zabavnih scena,a i zgodnih glumaca..tak da ono,curke moje,mogle bi produžit koji dan do tamo
! i znam da će me sad moji iz razreda ubijat sljedeća 3 dana zbog toga,al nije mi beeeeeed.... bye
