Zasto blogovi propadaju?
**da se unaprijed razumijemo, ne propagiram nikog ni nista, samo linkam iznoseci svoja misljenja vezana uz to.**evo, inspiriran pricom o Newyorcanki koja je ugasila blog zbog izlozenosti javnosti, zatim Ella Dvornik kojoj je na vrh glave svakakvih komentara jer je sad poznata pa joj svi ili zele biti prijatelji ili ju zele premlatiti (u komentarima), Lothiriel koja je mijenjala blogove jer su odredeni ljudi saznali za blog, pa i ja koja sam napustila stari blog jer su neki ljudi saznali za to i imala nekih neprilika- zbog iskrenosti. i onda se sjetim one recenice na naslovnici koja je govorila da je publicitet blogu los. na to nadovezem Ellinu recenicu da blog pise radi sebe i prijatelja koje ne vidi cesto koliko bi htjela. sto me nagnalo na zakljucak: blog je ipak iznad svega dnevnik. samim tim i neka vrsta privatne stvari. iako, caka je u tome da se nalazi na internetu radi lakseg pristupa vasim prijateljima i obitelji, a i svima koje bas i ne zelite da citaju. jer privatnost i internet su dva gotovo nespojiva pojma samim sto internetu pristup imaju svi danas. i javne rasprave su se vodile oko toga je li se smije recenzirati neciji blog i uz to bez dopustenja samog autora bloga. vjerujte mi, ja ne znam za koju sam stranu, ni pro ni contra. zapravo, nemam pojma. ali nesto me danas potaklo na razmisljanje u Ellinu postu u kojem se dere na sve koji ostavljaju komentare u nje. kad je ovaj blog začet...na njemu je bilo...6 ljudi najviše,ali to je bilo mojih ljudi i 6 ljudi koje ja iznimno volim i oni vole mene.Kasnije se počela kupiti ekipa i bilo je super.A sada je već naprno.Mislim.Meni se gadi vidjeti 80 komentara,koji mi praktički ništa neznače.Ja neznam zašto vi mene ''obožavate'' ili ''mrzite'' kad sam ja potpuno normalna osoba koja je do prije mjesec dana normalno šetala ulicom.Sad me svi ogovaraju i smiju mi se iza leđa.Mislim kaj sam ja vama napravila.Meni se više ni frendovi ne javljaju na blog ejr vide toliko komentara da im se neda.Meni je drago što se nekima ''sviđa'' blogi ili ''nesviđa'' ali kaj da ja sad radim....neznam više,a znate zašto ne pišem ništa zanimljivo? zato kaj svi znaju za taj blog,i moja mama i tata i svi novinari i svi ljudi,i kak da ja sad napišm neš osobno kad svi vide,jebiga...zajebali ste se... i sinulo mi je. koliko god da blog bio javna stvar (jer ipak, na internetu je) dosta tih ljudi pise zbog prijatelja, rodbine koju ne vidi cesto, za svoj mali krug dragih ljudi. i kad se to javno eksponira onda ode mast u propast. jer to nije bio prvotni cilj. sad je to unisteno i postalo prejavno. preizlozeno tudim ocima. ocima onih kojima nije bas namijenjeno da vide. i sad ljudi koje uopce ne znaju komentiraju blog , komentare koji uopce nisu vazni. iako, naravno, sami smo si krivi sto odabiremo bas ovaj nacin komunikacije s blizjima. a i recenzirati blogove mi se cini u dosta slucajeva ravnim recenzirati tudi nacin zivota. jest, preko bloga se moze saznati svakakvih informacija, ima informirajucih poput t-zombixa, poucinih poput tutora itd. ali ipak najveci dio otpada na opis zivota. sto je kome zivot zanimljiviji(ili bar ga zna lijepo upakirati/opisati) to vise ljudi ga voli citati. i sto me OPET vraca na Ellu, kao sto je ona rekla mi izigravamo neki reality show. i once again she's right, ja sam anti-fan Big Brothera i inog, ali svejedno se raspisem - sto sam radila tog i tog, sto hocu, sto radim itd. i pitam se zasto zapravo? pocela sam pisati jer mi je bilo fora kako super pisu Lena i Katy, onda su ljudi oko mene saznali za to (pa naravno kad komentiram po njihovim blogovima :p) i uskoro sam se i sama iznenadila koliko ljudi koji me znaju cita o meni. jer ne znam iz kojeg tocno razloga, meni je internet predstavljao anonimno mjesto (naravno, dok sam smatrala da se ljudi oko mene ne sluze toliko internetom, kad sam otkrila blog shvatila sam da se znaju sluziti netom :p) i uvijek sam koristila strane servere. yahoo uglavnom. i tamo imam svakakve podatke o sebi, slike itd. ... jer sto me briga ako to zna netko tamo iz amerike ili japana koji me ionako najvjerojatnije nikad u zivotu nece vidjeti? ni upoznati? mnogo sam opustenija iz nekog razloga. iako sam to ja kao ja i ne pretvaram se. ne znam sto zelim niti sto postizem ovim blogom. zapravo, namjera mi je bila objavljivati svoje fotografije itd., iskljucivo to, ali ne mogu iskljuciti pisanje o sebi :/ koji mi je cilj pisanja bloga? nemam pojma. do zakljucka jos nisam dosla... u biti volim se igrati dizajnom. ali to mi ne daje odgovor zasto pisem. neki mozda zele postati popularni preko ovog medija, neki mozda traze pozornost, neki mozda samo zele isipati svoje misli i traziti svoje istomisljenike da se uvjere da nisu sami, neki mozda jedino preko bloga uspiju biti iskreni, a neki jednostavno vole prikupiti sto vise komentara i ostavljati spamove, neki ovo koriste kao terapiju, neki... (zamjeniti tockice svojim odgovorom) i da zakljucim sto sam pocela. neki preko bloga zele publicitet, neki se samo zele druziti s prijateljima u cyber prostoru, neki ih zele steci u cyber prostoru, neki zele podijeliti svoje znanje drugima, a neki jednostavno ne znaju kud bi pa eto, na blog. ali istina je da svi mi volimo zaviriti u tude zivote (od davnina volimo gledati predstave, knjige, filmove, serije o zivotima ljudi, bilo izmisljenih ili stvarnih i sad jos i velika popularnost reality showowa. naravno ne zaboravimo i voajere ^^) u komentarima mozda trazimo suosjecanje, razumijevanje, podrsku, nadu, utjehu, savjet, poticaj, ... meni je ovo prvotno sluzilo kao neka vrsta moje web stranice, galerije. mozda se samo zelim osjetiti vazna, mozda samo zelim pozornost, mozda zelim s drugima podijeliti svoje poglede na svijet. mozda. a mozda sam samo izgubljena i pokusavam se pronaci iskusavajuci svasta pa tako i blog i citati tuda misljenja. mozda |
