The Perfect Life...

ponedjeljak, 10.07.2006.

The Beginning...

Harry-" ne mogu vjerovati, vidimo se tek u devetom mjesecu...' rekao je Hermioni i Ronu dok su izlazili iz vlaka.
Hermiona-" da, užas. nadam se da ćete mi ove godine pisati..."
Ron-"ma, znaš da je neću."
Harry-"ok, ja ću ti se javljati. ako ne budem prezauzet s Durslyevima. i Siriusom.
moram mu se javljati...
Eto sad smo službeno četvrtaši...'
Ron-"da, tko bi rekao... ništa, vjerujem da je ovo rastanak...'
Harry, Hermiona i Ron su se zagrlili i onda je svatko krenuo svojim putem.
Harryu se kosa dizala na glavi svaki put kad bi se rastao s prijateljima, jer je znao što ga čeka...
mučenje kod Durslyevih. mrzio je to. ali, nije imao izbora, morao je ići k njima.
napokon je došao kod njih. prije nego što je ušao, zatvorio je oči i duboko udahnuo...
prvih tjedan dana, prošlo je začuđujuće mirno...
bila je subota. poslije večere izašao je u stražnje dvorište(znao je da Durslyevi ondje ne zalaze, Harry im je jednom zgodom rekao kako tamo ima nekakvih magičnih stvorenja koja će ih progutati u trenu, a to je u njima izazvalo užasan strah pa su ga poslušali i nikad nisu ondje zalazili. budale!!!), izvalio se na travnjak i počeo Siriusu pisati pismo...
onda je vidio neku djevojku kako mu se približava. brzo je spremio pergament u džep. ustao se
Djevojka-"Harry Potter?' upitala je.
Harry-"da, a tko si ti? i odakle si mi poznata?" odvrati Harry.
djevojka-"ajme, sorry. ja sam Chelsea Shinoda, sad ću treći razred. ovoga, maloprije smo se doselili u susjednu kuću...
i, ovoga, ništa, čula sam da ti ovdje živiš...moji roditelji i starija sestra su otišli kod tvojih rođaka. meni se nije dalo.
hm, vjerojatno sam ti poznata jer sam ti predzadnji dan nešto dala, mislim, donijela pismo od profesora Dumbledorea..."
Harry-"aha, da, sad se sjećam... da, tako je. aha, pa drago mi je da ste se doselili. nego, za tvoje dobro pazi što pričaš u ovoj ulici, jer, svi su ovdje bezjaci..."
Chelsea-"aha, hvala... neću ti više smetati... vidimo se..."
Harry-" aha, ok, bok. i sretno...' doviknuo je a onda se ponovno izvalio na travnjak i konačno napisao pismo.
stavio ga je u kovertu i krenuo u kuću da ga da Hedwigi. stao je pred prag. ispala mu je
koverta iz ruke. vrata su se otvorila. on se podigao i sudario se s nekom curom.
Harry-"ajme, oprosti... nisam te vidio..." a onda je podigao pogled.
Lara-"ma, ja sam kriva...nisam gledala kud hodam. oprosti..."
Harry-" čekaj, ti si Lara, ili?"
Lara-"da, jesam. ovoga. ne znam dal znaš ali sad smo susjedi..."
Harry-"da, znam, sreo sam tvoju sestru maloprije, ona mi je rekla. hm, drago mi je zbog toga." nasmijao se. osjetio je neke
žmarce u trbuhu... zaljubio se u Laru??
Lara-"aha, ok, ništa, oprosti još jednom. moram ić, vidimo se."
Harry-" bok, vidimo se... " rekao je i zatvorio vrata...
okrenuo se. tamo su stajali Durslyevi. tetak Vernon izgledao je ljuto...
Vernon-" koji su ovo čudaci. reci mi, i oni su ti tvoji... kako da kažem? luđaci?"
Harry-"da. jesu."
Vernon-2ma, odlično, još ovakvih luđaka u ulici... "
Harryu se to nije dalo slušati te je jednostavno krenuo u svoju sobu...