četvrtak, 13.10.2005.
daleko od japana
Japanci ubrzali sat 1 sekundu naprid, svi zajedno, kao nacija. Koja ljepota ritma, dinamike, točnosti i preciznosti. Eh,sva sreća, daleko smo od njih, reklo bi se, kopaj rupu put doli i kopaj i kopaj i kopaj, i izletit ćeš tamo. Provirit glavom kroz šahtu od kanalizacije, izbjegnit toyotu koja juri put tvoje glave što viri i što? Pa namistit sat par sati nazad/naprid + onu jednu sekundu kao što su se oni dogovorili.Tek onda možeš naprid. Ali pitanje je da li želiš naprid u tu cijelu dinamiku optočenu svjetlečim panoima nerazumljivih pojmova, te brze mašinerije od koje ostaješ bez daha. I ne samo bez daha. Ostaješ posran i u cijeloj toj posranosti, sjedneš. Zapališ jednu i nazad u rupu, povratak provinciji. Vratio sam sat unazad, čak i onu sekundu. U biti sad je 13.21, a ja ću svog "navit" na 13.15, tako da sam sad stvarno točan. Mogu kasnit pet minuta i nitko me neće gledat krivo. Najbolji trenutak, definitivno je kad pitaš nekog "pa koji je danas dan?"(a to je pitanje koje u japaniza 100% ne postoji:). Sam luksuz tog pitanja je u indiferentnosti i moralu, metalitetu naših ljudi i tople klime koja uobičajeno pravi fjakovitost u glavama. A to je stvarno sloboda, neznat koji je dan? Mislim da negdi vanka za to pitanje postoji i nešto kao smrtna kazna, a ode je uobičajeno. Uglavnom se odgovori nesigurnim odgovorom postavljaču pitanja i onda se oboje premišljaju jeli utorak ili srida, te kad će vikend. Pretpostavljam da se bar nitko nije zajeba kad je riječ o subotama i nedjeljama, al ima i takvih. Bar u mojoj neradnoj okolini. Al i to je lipo. |