Jessica Bolton - odluka

LUNAPARK


Dugo sam gledala u taj prsten. Oba su mi jednako draga. Oba su poklonjena od osoba koje najviše volim. Okretala sam prsten po rukama jer nisam znala što ću slijedeće učiniti. Hoću li ga staviti na ruku, hoću li ga spremiti.
„ Nešto nije u redu?“ Upitao je David. Odlučila sam biti iskrena. Zadnji put kada sam tajila nešto Benu, nije ispalo dobro.
„ Isti prsten sam dobila i od Bena.“ Odgovorila sam tihim glasom.
Kimnuo je glavom.
„ Ako želiš nositi njegov, slobodno. Ja se neću ljutiti. To je tvoj izbor.“ Nasmiješio se.
Popela sam se na prste i poljubila ga u obraz.
Čim me pogledao osjetila sam kako mi se lice crveni sve više i više.
„ Oprosti.“ Dodala sam.
„ Naprotiv, drago mi je.“
David me primio za ruku i odveo do stola. Večera za dvoje. Sjedili smo jedan nasuprot drugom i smijali se cijelo vrijeme. Pričao mi je o svom prvom nastupu, prvoj audiciji, o tremama koje ga još uvijek hvataju prije snimanja filma ili prije premijere.
Tijekom večere nosila sam Davidov prsten. On je dobro znao da ga nosim samo zato da se on ne osjeća loše. Razmišljala sam na koji način da nosim oba prstena ali nije ga bilo.
Večera je polako završavala, ali ne i atmosfera koja je cijelo vrijeme vladala. Smijeh je i dalje bio tu. Nasmijavala sam ja njega, on mene i tako stalno u krug.

„ Dakle, plaćam ulaz u lunapark...“ nasmješio se David dok smo stajali ispred moje sobe.
„ Da. Izgubio si.“
„ Kad da dođem po tebe?“
„ Ići ću s Kelly. Nađemo se pred ulazom oko 9. Može?“
„ Znači ne želiš sa mnom?“ Zagledao se prema stepenicama izbjegavajući moj pogled.
„ Nije da ne želim, već sam se dogovorila s njom. Oprosti.“
Pogledala sam ga onim slatkim pogledom kojem, kad te psić pogleda, jednostavno ne možeš reći ne.
„ Mrzim kad me tako gledaš... U redu.“
„ Hvala.“
Poljubila sam ga u obraz i otrčala u sobu. Ovo je drugi mali poljubac koji je dobio danas. Nisam znala što mi je bilo. Kao da nisam ja upravljala sama sobom. Noge kao da su same od sebe se podigle na prste.

Ušla sam u sobu i brzinom munje zgrabila telefon. Morala sam nazvati Kelly i nagovoriti je da ide sa mnom. Još uvijek se nisam osjećala spremnom da idem sama s Davidom u lunapark.
Polako sam počela utipkavati njen broj.

„ Hej, Kels.“
„ Jessica! Ajme, kako mi je drago da te čujem.“
„ I meni. Slušaj... Znam da je kasno, ali imam jedno pitanje.“ Daj Bože da pristane, daj Bože da pristane...Stalno sam ponavljala u sebi.
„ Kasno?“ Zbunjeno je upitala. „ Pa tek je 8 sati. Pucaj.“
„ Jeste li ti i John slobodni večeras?“
„ Mislili smo otići u kino, ali ako ti nešto treba...“
„ Pa treba...“ Prekinula sam je prije nego što je završila rečenicu, „ David plaća ulaz u lunapark, a ne bih htjela sama s njim.“
„ Lunapark?!“ U njenom glasu se začulo veliko oduševljenje,
„ Naravno da idemo s tobom. A ti ne želiš ići sama s njim zbog srca?“ Nastavila je.
„ Da. A i zbog onoga na bazenu i današnje večeri. Iako sam bila oduševljena.“
„ Što se dogodilo na bazenu?“ začuđeno je upitala.
„ Ispričat ću ti kad se vidimo. Sad se moram spremiti. Dođi po mene za pola sata.“
„ Nema problema. Jedva čekam...“
„ I Kels...“
Prekasno. Željela sam joj se zahvaliti za sve što je čini za mene, ali poklopila je slušalicu.
U međuvremenu su me nazvale i Jane i Cath. Ispričavale su 10 minuta jer mi nemogu dati poklon. Kada sam ih napokon uvjerila da mi poklon ne treba, situacija se smirila. Obećale su mi dati poklon kad se vratim.


„ Izlaziš?“ upitala me Dianne dok sam polako izlazila iz sobe.
„ Da. Idem s Davidom u lunapark.“
„ Lun....“
„ Ššš.“ Naslonila sam prst na svoje usne, „Bolje da ništa ne govoriš jer neću otići.“
„ Bla, bla, bla... Ali mi duguješ priču kad se vratiš.“ Odgovorila je sarkastično.
„ Koju priču?“ radoznala sam upitala
„ Onu o bazenu i ovu s lunaparkom.“
„ To nije priča. A i ne idem sama s njim. Kelly i John idu s nama.“
„ Zašto???“ Povisila je ton.
„ Zato jer ne želim sama s njim. Mislim da to nije pametno. Nakon svega...
„ Ti si najtvrdoglavija osoba na svijetu i....“
Prekinulo ju je kucanje na vratima.
„ Stigla je Kelly. Moram ići.“
„ Jess...“
Nisam se željela okrenuti. Samo sam izašla iz sobe.


„ Spremna?“ upitala me Kelly.
Provjerila sam da li su mi sve potrebne stvari u torbici.
„ Jesam...“ Zatvorila sam torbicu. „I Kels, hvala što ideš sa mnom.“
„ No problem...“



Tijekom vožnje nisam progovorila. Ovog puta sam sjela na suvozačevo mjesto. Odmah kraj Kelly. Cijelo vrijeme gledala kroz vjetrobransko staklo. Noć je bila potpuno crna. Nije bilo neke posebne ceste koja je vodila do grada. Samo jedan šljunčani puteljak kroz šumu koja je okruživala školu i internat. Hvatala me i jeza. Usred ovakve noći, mi smo sami u nekoj čudnoj šumi, sad već daleko od škole. Osim te jeze, u meni je rastao i adrenalin. Kakve sve tamo stvari postoje...

Čim smo stigli na parkiralište moglo se vidjeti tisuće i tisuće posjetitelja. Nikada nisam mislila da je lunapark neka velika atrakcija, ali prema broju posjetitelja koji su stizali, mislim da bih trebala promijeniti mišljenje

„ Što sad?“ upitala me Kelly.
„ Idemo do Davida. Čeka nas ispred ulaza.“ Odgovorila sam izlazeći iz auta.
David nas je, kako je bilo i dogovoreno, čekao ispred ulaza.
Nakon dugih 20 minuta čekanja u redu za kupnju ulaznica, napokon smo došli na red.

„ Četiri ulaznice za Rangera, molim.“
„ Davide! Ranger?“ viknula sam.
„ Tiše malo.“ Upao mi je u riječ.
„ Oprosti... Znaš da se bojim visine.“ Šapnula sam.
„ Nemaš se čega bojati. Ja sam tu.“
Začuđeno sam ga pogledala.
„ Nisam na to mislio. I Kelly i John su s nama.“
„ Oprostite, ali stvarate još veću gužvu nego što je. Uzimate li karte ili ne?“ upitala nas je prodavačica.
Duboko sam udahnula.
„ Uzet ćemo ih.“ Odgovorila sam.


Čim smo prošli glavni ulaz ugledali smo stotine štandova sa slatkišima, šećernim vatama, igračkama, suvenirima... Bilo je svega. Sve se svijetlilo tako jako da se mogao vidjeti svaki kraj lunaparka. U središtu se nalazio Ranger. Ili, kako sam ga ja nazvala, Oh, boy!

„ Hajde, uđi!“ Rekao je David.
„ Baš moram?“ Stidljivo sam upitala.
„ Da. Baš moraš. Kako inače misliš pobijediti strah od visine?“
Ima donekle pravo. Ako želim pobijediti strah od visine, ovo je jedan od načina.

Prošla sam prstima kroz kosu i sjela u Rangera. Svi koji su se nalazili u tom stroju bili su mirni. Jedino sam ja bila sva na iglama.
Ljudi koje sam gledala postajali su sve manji. Tada sam shvatila da se Ranger kreće. Svake sekunde nalazila sam se na većoj nadmorskoj visini. Kretao se sve brže i brže. Letio je lijevo, pa desno, pa opet lijevo.... Zatvorila sam oči i čekala da sve ovo prođe. Prvi put je najgore, mislila sam.
Odjednom, Ranger je naglo stao. Otvorila sam oči. Gotovo. Niej bilo toliko strašno. Maknula sam pogleda na stranu i shvatila kako sam na vrhu...

„ Što se dogodilo?“ upitala sam Davida.
„ Ništa strašno. Sigurno mali kvar.“ Odgovorio je.
„ Mali kvar???“ Histerično sam viknula.
„ Smiri se.“
„ Mali kvar???“ Ponovila sam ovog puta tišim glasom.
„ Vjeruj mi. Za 5 minuta smo dolje.“
„ Da ti vjerujem?“
„ U čemu je problem?“ Upitao je zbunjenim glasom.
„ Vjerovala sam ti da na krovu želiš samo razgovarati, pa sam skoro dobila srčani.“

„ Da. Dobila bi srčani vidjevši srce.“ Nasmijao se.
„Vjerovala sam ti na bazenu, pa sam skoro dobila ukor... Ne bih se čudila da si im platio da zaustave ovu stvar.“ Počela sam mahati rukama.
„ Zašto si takva?“
„ Oprosti. Nisam stvarno mislila ono što sam rekla.“
Primio mi je lice svojim toplim rukama i okrenuo ga prema sebi.
„Gledaj me u oči i reci iskreno. Misliš li da je ovo moje djelo? Znam da se bojiš visine. Misliš li da bih učinio nešto ovakvo?“
Lice je pokazivalo koliko je iskren. I sama sam znala da nikada ne bi učinio nešto takvo.
„ Ne. Nisi takav tip dečka.“
Prekinulo me naglo spuštanje. Ranger se ponovo pokrenuo. Primila sam se jednom rukom za glavu, dok mi je druga bila u Davidovoj. Čim je shvatio da mi drži ruku, izmaknuo ju je.
„ Nemoj. Molim te.“
„ Jess, jesi bolesna?“ upitao me sa smješkom.
„ Zašto?“
„ Ne voliš da te držim za ruku.“ Slegnuo je ramenima.
„ Inače. Ali sada želim. Molim te.“ Sklopila sam dlanove.
„ Ne moram pisati oporuku?“
„ Ne moraš. Ovog puta ti neće biti ništa.“
Oboje smo se nasmijali.


Čim smo izašli iz Rangera osjetila sam kako mi se želudac okreće. Stavila sam ruku na usta i potrčala prema wc-u. Nisam mogla izdržati. Čim sam ušla, povraćala sam.
Nikad više, Jess, nikad više na to. Pomislila sam.
Svi su me čekali ispred wc-a.
„ Dobro si?“ Upitao je David.
Nisam mogla progovoriti. Samo sam kimnula glavom. Želudac se još uvijek nije smirio.
David i John su otišli do štanda sa šećernom vatom. Ja i Kelly smo odlučile sjesti na klupicu kako bih joj ispričala sve što se dogodilo na bazenu i kako bih se malo smirila.

„ ... A na kraju bazena su me čekali roditelji... Kels, slušaš li me?“ upitala sam je. Kelly je gledala prema štandu.
„ Oh, da. Slušam te. Čekali su te roditelji i...“ Trgnula se i naglo pogledala u mene.
„ Nešto se dogodilo. Reci mi što.“
Ponovo je pogledala prema štandu i ustala se s klupice.
„ Ništa se nije dogodilo. Samo sam žedna. Ideš sa mnom po piće?“
„ A da pričekamo Davida i Johna?“
„ Lako ćemo ih naći kasnije. Hajde, požuri.“ Ponovo je pogledala prema štandu.
„ Zašto stalno gledaš prema Davidu? Sviđa ti se?“ upitala sam sa smješkom.
Kelly je lagano odmahnula glavom i prstom pokazala prema štandu.
Okrenula sam se i ubrzo mi je smješak nestao s lica. David nije bio sam. John je još uvijek stajao u redu za šećernu vatu, dok je David bio kod štanda za sladoled. S njim je bila Natalie. Nisu razgovarali, već su uživali u poljubcu.