|
KRIVI BROJ
David nije maknuo pogled s mene.
„ Nešto nije u redu?“ Upitao je.
Odmahnula sam glavom.
„ Nije.“ Napokon sam progovorila. „ Slušaj, David.... Jednostavno ne mogu. Ti si zauzet, kao i ja i jednostavno...“
„ Imaš dečka?“ prekinuo me.
„ Da. I ne mislim učinit ništa za čim ću poslije žaliti.“ Odgovorila sam nakon produljene tišine.
David je pognuo glavu i usmjerio pogled prema podu. Nisam shvaćala tu reakciju. Srce mi i dalje nije prestalo ubrzano tući. Ruke su mi se tresle. Počela sam zamišljati što bi se dogodilo da sam pristala izaći s njim. Misli mi je prekinulo zvono. Okrenula sam se i potrčala prema učionici. Nisam se pozdravila s Davidom. Nisam znala kako.
U učionici sam sjela u treću klupu u redu do vrata. Pogledom sam potražila Dianne. Ona je sjedila u petoj klupi u redu do prozora. Pažljivo je slušala profesoricu i zapisivala sve što ona govori u laptop.
„ Lijep ste par.“ Začula sam glas iza sebe. Bila je to cura s kojom sam se sudarila na hodniku. Okrenula sam se prema njoj i nasmješila se.
„ Nismo par. I ja i on smo zauzeti.“ Odgovorila sam.
„ Šteta.“ Kelly je slegnula ramenima. „ Oh, usput, ja sam Kelly. Kelly Gold.“ Pružila mi je ruku.
„ Jessica Bolton. Drago mi je.“
Na engleskom smo radili gramatiku. Past Perfect. Profesoricu uopće nisam slušala. Po bilježnici sam počela crtati svakakve gluposti koje uopće nisu imale neko značenje. Svako malo bih u laptop zapisivala ono što je profesorica pisala po ploči iako nisam zapravo ni gledala što točno prepisujem. U učenici je vladala tišina. Čulo se jedino vijorenje zavijesa na laganom vjetru koji je puhao. Taj vjetar me na neki način odvukao u svijet mašte. Zamišljala sam sebe i Davida na plaži. Vjetar je lagano puhao i moja duga crna kosa vijorila je po zraku dok smo bosi šetali plićakom. Odjednom mi se pred očima pojavilo Benovo lice. Naglo sam se trgnula i vratila u..., pa... običan svijet.
Kad je napokon zvonilo okrenula sam se prema Kelly i upitala je što smo na satu zapravo radili. Prvo se nasmijala, a onda mi je objasnila sve o čemu je profesorica govorila. Počela sam se polako zbližavati s njom. Kako sam nova u ovoj školi, svkai prijatelj dobro dođe. Ona me oduševila svojom vedrošću i plemenitošću. Pomogla bi svakome tko je zamoli.
Nakon objašnjenja koja sam dobila, vratila sam papire u ormarić i otišla u sobu.
„ Hej, Ben. Jess je. Zvala sam te danas 3 puta, ali se ne javljaš. Molim te da me nazoveš kad čuješ poruku. Željela bih te čuti. Nedostaješ mi. Šaljem ti veliku pusu...“
Ovo je već treći put da se javlja telefonska sekretarica. Ben mi već stvarno nedostaje. Željela bih ga čuti, bar na kratko. Kako nisam mogla razgovarati s Banom nazvala sam Jane. Ona ima telefon koji spaja pozive, pa se u razgovor pridružila i Cath.
„ Zezaš me?“ upitala je Jane.
„ Ne.“ odgovorila sam.
„ Pa ti si napokon upoznala Davida.“ dobacila je Cath.
„ Jesam, ali nije bilo baš onako kako sam zamišljala.“
„ Gle, mala uvreda nije ništa. Nije se naljutio.“ Rekla je Jane.
„ A kako, molim te, ti to znaš?“ ljutito sam upitala.
„ Nemoj se ljutiti.“ Začuo se Cathin glas, „ Ima pravo. Da sa ljuti ne bi te zvao u kino.“
Kad bolje promislim imaju one pravo.
„ Vi znate da sam u vezi s Benom.“ Odgovorila sam im.
„ Ali on ne zna što ti radiš....“
„ Jane, nisam takva. I ti to znaš.“
„ Nitko nije. Ali onaj pogled na večeri koji si opisala...“ dodala je Catherine, „ Nešto govori...“
„ Što? Da me voli, da mu se sviđam? Znaš, mislim da će me zaprositi..“ rekla sam sarkastičnim tonom.
„ Nikad ne znaš. Zar ne Jane?“ upitala je Cath.
Na krevetu sam ugledala svijetlo. Bio je to mobitel. Curama sam rekla da međusobno razgovaraju dok ja pogledam tko me treba. Spustila sam slušalicu kraj telefona i legla ne krevet te uzela mobitel u ruke. Dobila sam poruku.
Molim te, iskreno te molim, da mi se pridružiš na kavi...
Čekam te u školskom kafiću za pola sata...
David.
Zinula sam od šoka. Od kuda mu moj broj? Što zapravo želi? U tom trenutku je u sobu ušla Dianne. Ustala sam s kreveta i prekrižila ruke.
„ Ti si mu dala broj, zar ne?“ upitala sam.
„ Kome?“ nacerila se.
„ Znaš ti dobro.“
„ Dobro, dobro... Jesam... Bit ćeš mi zahvalna jednog dana.“
Ugasila sam mobitel i bacila ga na krevet te ponovo u ruke uzela telefonsku slušalicu. Dok sam s curama nastavljala razgovor gledala sa u Dianne koja je pisala nešto na kompjuteru. Svakom malo bi pogled bacila na TV. Bio je nekakav glazbeni show.
„ Što je bilo?“ začula sam Janin glas.
„ David me zove na kavu.“
S druge strane čula se velika vriska.
„ Ideš obavezno!“ viknula je Cath.
„ Ne, ne idem.“
„ Oh, da! Ideš.“ Uporno je nastavila Cath.
„ Ne odeš li, ja i Cath dolazimo do tebe. Tada se nećeš izvući živa odatle.“
„ U redu. Ići ću. Ali Benu nemojte reći ni riječi.“
„ Dajemo riječ.“ Odgovorile su u isto vrijeme.
„ Sretno.“ Rekla je Cath.
„ I s moje strane isto.“ Dodala je Jane.
Poklopila sam slušalicu i vratila se na krevet.
.Zarila sam glavu u jastuk i zaklopila oči. Ne želim prevariti Bena, ali ne mogu mu ni reći. Ipak, ovo je samo prijateljska kava.
Nakon što je cijelo jutro sjalo sunce, sada je počela je padati kiša. Osluškivala sam kako te male kapljice vode udaraju o prozor iznad mog kreveta. Iako sama sebi nisam željela priznati, u meni je bila želja za odlaskom u kafić. Htjela sam sjesti pokraj njega i osjećati njegov miris, čuti njegovo disanje, zagrliti ga. Ali to nije bilo moguće. Zagrliti ga. Kad sam kraj njega kao da postoji neka druga Jessica. Više nasmijana, veselija, naivnija. Toliko puta se u mom srcu znao pojaviti osjećaj sigurnosti, sreće, zaljubljenosti, ali i nemoguće ljubavi. Ne želim drugima uništavati vezu, a pogotvo ne sebi. S Benom je situacija bila potpuno ista. I kraj njega bi se pojavila ona druga Jessica. I ponovo bi nastao osjećaj sigurnosti, sreće, ljubavi. Otvorila sam oči i otišla do ormara se presvući. Skinula sam uniformu i obula kratke crne hlače i crvenu majcu. Dianne je još uvijek sjedila za kompjuterom. Poljubila sam je u obraz, objasnila kamo idem, što se njoj naravno sviđalo, i krenula prema kafiću.
Kafić je bio pun. Pogledom sam potražila Davida. Sjedio je u separeu s još dvoje ljudi kojima izdaleka nisam vidjela lice. Mahnuo mi je rukom i pokazao da dođem do njih.
Kad sam se približila ugledala sam Kelly i viskog, mišičavog dečka kratke crne kose i smeđih očiju. Sjela sam pokraj Davida i naručila cappucino i čašu vode. Na stolu se se već nalazila neka pića. Coca-Cola za Kelly, crna kava za Davida i pivo za, meni još uvijek nepoznatog dečka.
David me predstavio svima. Kelly i ja smo se nasmijale i rekle dečkima da idemo zajedno u razred. Dečko koji je sjedio pokraj Kelly bio je njen dečko. Zove se John i najbolji je Davidov prijatelj. Zajedno idu na UCLA. Universtiy of California, Los Angles. Studiraju dramu.
Svima sam pričala o sebi. Od kuda dolazim, o svojoj obitelji, o Jane i Cath.
Nakon što je razgovor krenuo svi smo se opustili. Smijali se različitim dogodovštinama. Ljudi koji su također bili u kafiću stalno bi pogledavali na nas. Vjerovatno su mislili da smo ludi.
U jednom trenutku David me zagrlio jednom rukom i polako približavao svoje lice mojem. Jedan dio mene žarko je želio primiti ga za to lijepo lice i napokon ga poljubiti, no s druge strane tu je bila savjest koja mi nije dopuštala da počinim pogrešku. U zadnji čas, tik prije nego li su njegove usne dotakle moje, izmaknula sam glavu.
„ Što radiš?“ viknula sam.
„ Samo sam.. samo sam....“ David je počeo mucati.
„ Što???“ ustala sam. „ Zar tebi Bog nije dao pri rođenju nešto što ti je očito potrebno?“ nastavila sam ne spuštajući ton.
David je odmahnuo glavom.
„ Upute za uporabu mozga.“ Dodala sam. „ Rekla sam ti ne želim učiniti ništa za čim ću poslije žaliti. Ne želim prevariti dečka.“ Uzela sam čašu vode u ruku i zalila ga.
„ Ostavi me na miru.“ Rekla sam i izašla iz kafića.
Čim sam stigla u sobu legla sam na krevet i dlanovima pokrila lice. Ipak sam na neki način učinila nešto za čime žalim. Toliko jako sam ga željela poljubiti. Zašto sam to učinila. I što je još gore, zašto sam ga toliko uvrijedila.
Suza mi je kapnula niz lice. Savjest mi je govorila nisam lijepo reagirala. Trebala sam se ispričati.
Ustala sam se s kreveta i brzo počela tipkati po telefonu.
„ Halo?“ začuo se muški glas s druge strane telefona.
„ Slušaj, David. Željela bih ti se ispričati za ono što sam ti napravila u kafiću. Pokvarila sam cijeli izlazak. Nisam to mislila. Jednostavno, nedostaju mi neke osobe i zato sam živčana. Molim te, oprosti.“ Izgovorila sam ubrzanim tonom. Kao da mi se nekamo žurilo.
„ Jess? Ovdje Ben. O kojem izlasku govoriš i tko je David?“ ponovo se začuo muški glas.
Pogledala sam na zaslon telefona na kojem je pisao telefonski broj koji zovem. U svoj toj žurbi umjesto Davidovog broja upisala sam Benov.
|
