VRTIĆ
I eto mene ponovno. Bili smo na sahrani našeg prijatelja, i naravno kao što sam i očekivala, njegova djevojka nije se udostojila doći na sahranu. Nikad nisam mrzila, no sada mogu reći da nju mrzim. Iz dna duše. I naravno gadi mi se, ne znam da li bi ju pljunula, istukla ili samo okrenula glavu?! Danas baš i nisam za neko pisanje,jer me jako boli glava, i imam temperaturu. A ni sa grlom ne stojim previše dobro, nešto sam pobrala. No evo moram se pohvaliti kako je moj stariji sin Matteo krenuo u vrtić, i jako je zadovoljan. Bez pola muke, kada ga odvedem, kaže mi da idem i da se vidimo kasnije, i meni je to naravno drago, jer vidim da je samostalan. No moram se osvrnuti na to kako ipak roditelj u takovim stvarima igra najveću ulogu. Npr. ima majki koje odvedu dijete i onda pate ko duboke patike, tuguju, plaču, ježe se, a ja ih gledam kao da su imbečilne, jer za mene to i jest kretenizam. I naravno kako se ponašaju one takovi su im i klinci. Ako im je toliko teško, neka ih drže doma, a ne sjede po kavama i raspravljaju o težini slučaja! Što je tu teško?! Dijete se igra, uči, spava, stječe svoj krug prijatelja i obaveza. Gade mi se takove koje se prenemažu kao da rade ne znam što s time što ostavljaju djecu u vrtiću, ja mogu reći da sam sretna i ponosna jer moje dijete je samostalno, zaigrano, druželjubivo-s toga brzo stječe prijateljstva i snalažljiv je. Slika, crta, i pomaže odgajateljima sa manjom djecom. Sve u svemu zadovoljna sam i ponosna- i to jako, jer je njegovo ponašanje odraz mog odgoja, za koji svakodnevno dobivam pohvale. Samo manji mi radi probleme jer želi ostati u vrtiću s bratom, pa onda svaki svakcati put plače kada ga odvodim iz vrtića. I njega bi stavila u vrtić no ne mogu dok se ne cijepi do kraja. Nadam se da ćemo to s cijepljenjem brzo riješiti te kako će i moj mali pilić s bratom u vrtić.
