Jok
Ima onih groznih priča o zvijerima uhvaćenim u stupicu koja u očaju sama sebi odgrizaju udove, pa ima i ona šaljiva o muškarčinama koja bi samo kad ne bi bili toliko kukavni sami sebi otpilili ruku ujutro kad se bude kraj polupoznate neke a koja im eto, zakrmila na ruci, a napisat ću sad priču o sebi koja bi najradije odrezala kukavnu sisu i ostavila je da spava s bebom a ostatak mene da može pobjeći. Odmoriti. Sakriti se. Biti opet ona grozna ja koja ne mora brinuti ni odgovarati na mamamama i što li je sada ugurala u usta i hoće li past na glavu i polomiti vrat.
Ili neću. Jer kraljica su se probudili i ne daju pisat priče i biti ponovno ona predivna grozna samo svoja ja. Nema.