Jedan prob'o...
A probala sam, stvarno jesam, i potrudila se i sve to po pravilima. Imamo već godinama na balkonu te neke plastične kutijice na kojima sam nalijepila slova za papir, metal, staklo pa se kante zato zovu PMS, imamo jednu veliku kantu u koju trpamo plastiku, ali ona je posebno velika pa je ne treba posebno označavati, pa se onda zabavljamo s tim odvajanjem otpada, jelte. Istina je valjda da je to sve zajedno završavalo na istom mjestu, ali taj drugi dio, jbg, bitno da mi odradili svoje u veselju i miru.
Pa smo sad dobili te neke vrećice, novost je da sada plastiku i metal bacamo zajedno, pa više ne moramo na reciklažno dvorište samo za metal, pa baš super, novost je i neka biorazgradiva smeđa vrećica za neke svježe ostatke poneke hrane, ali ne sve, piše sve na vrećici pa se upornim ponavljanjem dadne i zapamtiti, koga zanima, taj će i zapamtiti.
Ispred zgrade smo također dobili smeđe plastične kante, mnogo njih, ispred svakog ulaza mnogo plastičnih smeđih kanti i mnogo plavih za papir, uglavnom, nakotile nam se kante. Sve su plastične, što je jako praktično jer se prvo izvitopere na suncu pa onda ne dihtaju, pa onda kad kiša pada pa se onaj papir sav natopi i raskvasi i već se pred zgradom krene reciklirati, a i smeđe kante recikliraju same od sebe također, nije prošlo ni desetak dana a već u njima vrijedno rade crvi, muhe i tako u krug. Ne moram ni napomenuti da i naša kantica na balkonu kojoj je dodieljen hvalevrijedan posao čuvanja ostataka u biorazgradivoj vrećici, a koja se raspadne čim nanjuši hranu, već, ne jednom postala dom malim crvićima i dosadnim muhama. I ne već jednom završila potopljena domestosom.
Barem možemo biti sretni da nismo na prvom katu i da nam balkon ne gleda na ulaz sa svim onim kantama iz kojih izviru sve one reciklatorske muhe...
Uglavnom, probali jesmo, i kompoust više nećemo radimo. Dok ne zahladi. I padne snijeg. A i u onu metalo-plastiku više nisam sigurna. Ima za nju žuta vreća, i trebala bi se odvoziti treće subote u mjesecu, ali umjesto odvoza imamo samo sada po ulici gomilu žutih vreća podrapanih od nesretnika koji traže boce i sve zajedno, to sada izgleda... kažu fini Hrvati kako oni nikad ne bi išli u Azije jer da je njima tamo fuj, jer da smrdi i kažu da je smeća posvuda.
Eh, kad bi samo znali...