Jel to zavist?
Onokad gledam te neke tete na tim nekim šalterima kako sporo i preko kurca rade svoje nezahtjevne posliće i mislim si da li je u redu da one za to dobijaju i plaću i mirovinsko i zdravstveno, a možda i ta neka čuda od božićnica, uskrsnica, a da s druge strane, mnogi koji znaju i mogu puno više od toga nisu zaposleni, ne dobijaju ništa i vrijeme im prolazi, vrijeme ih gazi uzaludno.
I to, onokad slušam kako Mužjak se hvali svojim poslom i mislim si u kojem on to paralelnom svemiru živi da tamo je sve dobro, i sve je napredak, i sutra je sve bolje i bolje i obećavajućije od danas.
I onokad sve više više kad pogledam druge pa pogledam sebe, pa sebe pa druge, pa stalno na kraju sve više i više gledam sebe, gledam druge... i ne bih znala više reći jel to neka nepravda, ili je to samo čista zavist?
Prijavila sam se na još jedan posao, bit ću sretna, sretna, zbilja sretna ako ga dobijem, jer to znači da ću šišati i timariti pse u salonu za šišanje i timarenje pasa... i nikad neću postati nadrkana teta na šalteru koja mrzi svoj šalter, tipkovnicu, monitor i taj jebeno dosadni posao i ne razumije da postoje i neki koji joj na tome zavide.
Samo da me prime...