Sjećate me se?
|
Blog sam pisala prije nekoliko mjeseci. Prvo je bilo malo cura. Onda puno.Možda i previše.Tužno je to. Onda sam prestala pisati blog. Iz više razloga. Krenula sam sama.Potpuno sama. I uspjela. Ako se prisjetim,početna mi je težina bila blizu 70 kg.Da.70. Prvo je bilo teško.Ne,prvo je bilo nemoguće. Znate kako to ide. Prestala sam pisati blog,ali nisam prestala biti jedna od vas.Jedna od nas. Čitala sam vas neprestano. Trudila sam se.Jako.Mučila sam se.Ali vrijedilo je. Jednog sam dana stala na vagu i počela plakati. Tu je.Tu je taj broj.Broj 50. Vi znate kako je to.Kolika je to sreća.Koliko uzbuđenje. Jedna mala slatka 15-godišnjakinja je skinula skoro 20 kg. Sama.Imala je samo sebe. No tu priči nije kraj.Jer da je kraj,ovaj se blog sad nebi ponovo otvorio. Cilj je bio 45 kg.Prema onih 20,tih zadnjih malih 5 kilica nije bilo ništa.Nula.Nema ih. E pa nije tako.Nisam skinula tih malih 5 kilica.Nisam mogla više.Nisam znala.Nisam imala snage. Bila sam potpuno iscrpljena,jadna,tužna.Trudila sam se.O,kako sam se trudila. Ali ne.Nisam uspjela. Jednog sam dana ponovo stala na vagu i počela plakati. Tu je.Taj broj.Broj 60. I da,taj je broj i danas tu. 10 sam kila vratila takoreći preko noći. Slabost,slabost i samo slabost. Ne želim opet sama.Previše je boljelo.Previše. Vratila sam se.Vidim da niste u istoj "postavi" kao kad sam otišla. Ali sve se mi poznajemo,sve se mi volimo. Sve smo mi jedna osoba. |
