World of my golden paws
petak, 28.05.2010.
izbirljivost oko poznanika :O ;)
Mi psi smo jako društvena bića, barem nas tako opisuju. Ja se naravno, moram složiti sa time i nadodati kako ljudi očito divno zapažaju 
.
No, ne možete niti od nas uvijek očekivati da se sa svima složimo , i odmah si kažemo sve naše pseće tajne.
Prvo ga moram pomalo ošnjofati i upitati što li je danas jeo?(što se čudite, to je ovdje sasvim normalno) Ako njegov odgovor bude Royal Canin i još se pritom složi kako je to zbilja bezokusna hrana ( ali, kako bi moj gazda rekao, vrlo kvalitetna) to je već dobar početak još jednog velikog prijateljstva .
Nikada ne prosuđujem niti jednog psa po njegovom krznu ( dobro, gotovo nikad). To je ono što o meni morate znati. Doduše, zna mi se katkad zalomiti da u širokom krugu zaobiđem kakvo zlovoljno puhalo ne baš primamljiva mirisa. 
A tu su naravno… I ljudi. Nisam ja pas koji se boji ljudi…haha, to ne…da me nebiste krivo shvatili.
No, jednostavno su mi neki ljudi draži od drugih. Vidite, mi psi imamo jedno osjetilo koje vi ljudi nemate… ili vam je pomalo zahrđalo ( kako god se to već kaže… vau, vau…još usavršavam hrvatski jezik)ugl. Mi osjećamo kakav je čovjek. Moje divno, anđeosko krzno, ne može dirati baš svatko.
Strancima ne prilazim baš… tako su me učili.
Učili su me i da ne uzimam slatkiše od stranaca, ali… pa to očito nisam naučio.Nekako kao da mi svaki put promakne ta važna lekcija iz moje pseće, ljepuškaste glave. Pa zar zbilja mislite da bih odbio ukusan keksić?
Haha, nebi išlo. Gledajte na to ovako… zar biste vi odbili da vam netko ponudi 100 kn? Mislim da i ja i vi znamo odgovor.
Dakle, došli smo do zaključka da ni mi psi nismo šašavi kakvi se katkad činimo ( izuzavši mene 
) . Mi također biramo društvo u kojem se nalazimo. Zato katkad možete vidjeti klošare… I elitu ;)) ( još uvijek govorim o nama). Ja se držim svojih ali uvijek vrlo rado mogu prihvatiti još kojeg člana našeg noćnog kluba 
.
Već je toliko sati? Mislim da već mogu osluhnuti šuškanje one velike vreće sa hranom 
( one kvalitetne o kojoj sam vam pričao, ali I dalje bezokusne). Ako je tako kvalitetna, zašto nema okus po mljevenom mesu, piletini, puretini… ovaj… nije da sam ikada krao sa stola ili sl. Pa da sve to znam …haha… da, mislim da sam već previše rekao… u ove kasne sate iz mojih usta izlazi I ono što nebiste trebali znati :)
A sad, laka vam noć
nedjelja, 09.05.2010.
Pseće proljeće :D
Sunce se napokon pojavilo na obzoru da ugrije moje krzno. Ptice su se odlučile vinuti u zrak nošene zračnim strujama a i uspavano drveće okitilo se najsvećanijim proljetnim nakitom.
Mnogi moji pseći poznanici odlučili su izviriti van svoje ljepuškaste glave, i ošnjofati sve mirise što su tijekom zime zalutali u našu ulicu. Ne biste vjerovali kako se sve najednom čini mnogo živahnije kada mi psi ( usudio bih se čak reći vaši najbolji prijatelji i najljepši poznanici) prošetamo naše repove uokolo.
I sam sam se odlučio malo osunčati i “uhvatiti“ nešto boje na našem osunčanom balkonu. Ipak , moram i ja iskušati nešto novo. No, moram priznati da ova nova pseća krema za sunce i ne pomaže mnogo. I dalje mi je krzno svijetle, zlatne boje.
Ovo je prvo proljeće u mom životu, i moram ga zapamtiti, ono mora biti posebno. A čini se da i hoće.
Ukratko ću vam izlajati, što se sve dogodilo od kada je proljeće ušlo u moj mladi pseći život.
Nedavno sam se prvi put okupao u jezeru.
Moram priznati da mi se isprva i nije činilo kao nešto u što se želim upuštati. No, kao što vidite ipak sam zaronio u taj vodeni svijet. Bio je to divan osjećaj. Jedino mi nije jasno zašto mi se moje gazdarice nisu pridružile. Pozivao sam ih nekoliko puta, no one su se samo smijale i držale se podalje od jezera. Pa, očito ne znaju što su propustile.
No, mislim da sam kasnije shvatio razlog. U tom se jezeru kriju neka zbilja zastrašujuća bića. Imaju oklope, i čudne glave sa malim očima, koje su me samo gledale kao da me žele pojesti ili nešto slično. Na samu spomen njihova imena ledi mi se krv u žilama. KORNJAČE. Mora da se zbog njih nisu htjele pridružiti mojoj maloj , vodenoj zabavi. Očito su shvatile da ih ja neću štititi od tih …čudovišta? ! Da, bojim ih se…i dovoljno sam veliki frajer da to priznam. Nemojte reći da se vi ne bojite?? Pa, ako ne…trebali biste početi …
Također, svakim danom u 10 sati navečer otvara se noćni pseći klub na onoj velikoj zelenoj livadi sa brdom o kojoj sam vam pričao. To se nikako ne može propustiti. Mnogi psi iz kvarta tamo se nalaze,što je odlično za moj teenegarski život. Da, dobro ste čuli, postao sam teenager. Narastao sam i proljepšao se. Skromno ha? ;) …
Znam da me nije bilo dugo, ali ne biste rekli, no i mi psi katkad imamo pune šape posla. Uživajte, do sljedećeg lajanja... cya...
