Elem, ima dana kad se probudim izrazito nadrkana. Sanjam nešto neoprostivo grezo. Jel' se to čistim u snu? Ili me neka viša sila upozorava na strahote koje me čekaju?

Ne znam. Baš ne znam.

Otkad sam zakoračila u ovu novu godinu, imam filing da je sve dobro, da će se stvari posložiti nekako same od sebe i da ništa neće bit tako fakin' teško ko u prošloj. Možda se samozavaravam, al' mene to smiruje. Pa si vjerujem. U svoja neka čuda.


Slušam ljude što mi pričaju. Svi za nečim trče, a stalno im sve izmiče. Pa vidim i sebe u istom crtiću. Tko god da me nacrtao, smislio je dobar lik. Šlampav i smiješan. Ma baš trapav pravo. Pomalo nesiguran, ali nespreman to priznati. Nekako bahato nježan. Kažem vam... dobar lik za zabavljanje publike.

To mi je uvijek dobro išlo. I dan danas se u ekipi prepričavaju moje provale i dogodovštine. U biti mi se sviđa uloga cirkuskog smotankovića. Sva sam u sebi kad sam takva. Ako kužite što hoću reć. Ono... kad ti se duša napuhne ko balun, a znaš da neće puknit koliko god još da se proširio.


I onda se probudim i prisjetim sna. Neka baba je prolila nasred ceste moj omiljeni sok. I nema ga. Nema ga više niti za kupit. I tako budna i nadrkana, odem u dućan i stvarno ga ne nađem.


Što je taj sok u mome snu? I zašto mi je sve teže bit balun?


A baš bih se napuhala. I pukla od smijeha. :)