Bože, judi, znate li vi da smo mi skoro godinu dani ovod zajedno? (Sad ćemo ko one plavuše iz lifta: Zajeeedno! Zajeeeeedno!)

Godinu dani! Koliko se toga dogodilo u godinu dani, krušaka mi...

Sad ću van priznat jednu moju malu tajnu. Volin čitat stvari, s ove svoje zvizni-me-u-glavu stranice, iz naftaline. Al' ne čitan ono ča san ja pisala. Volin čitat komentare koje ste vi ovod ostavjali. Eeeeeeeee, toliko ste gluposti nadrobili da se nadan kako se sad baremko bokunić crvenite! ;)

Zajebajen, of kors. Neki vaši komentari mi nisu odmar sili. Mislin... skontala san šta je pisnik tija reć, al' tek nakon ča je prošlo par miseci san baš pravo skontala. Ima puno mudrosti u vašin slovcima. Al', da mi se sad tu ne umislite, ima i pizdarija. Eh, pizdarija takovih da svaki put skoro padnen sa stolice kad ih čitan. :) Smišni ste, dragi. Pametnice moje (ma vidi, muke ti, kako vas svojatan!; sve meni, sve! sve!).

E, kad to krenen listat iman filing ko da san se našla s nekin starin prijatejima pa prepričavamo dogodovštine iz prapovijesti.

Vrime leti, judi moji.


A mene, evo, baš nekako ufatilo neko rastapanje od raspoloženja pa san van tila reć: VOLIN ČA STE TAKVI.


Stojte dobro, dragi svitu.


A.