No, nema me ovod, jel'te.

Malo mi je doša u posjetu Pun Kufer virtuale. Ne bloga. Virtuale općenito, jeltejeltejeltejel.
Otkantah vas. A i dragog. Ma on se otkanto sam (to znači da se ne viđamo svaki svakcati dan; koji šok!). Đipa sa svojima. A ja se posvetila sebi. Upala san baš bila u neki balun i nisan znala di mi je glava. Čitala vas, čitala sebe, čitala knjige, čitala vas, čitala sebe, buljila u teve, čitala vas, čitala knjige...

Ne da mi se više. Danima ne gledim u teve. Danima ne pišen blog. Danima ne čitam nikog od vas. I dobila san svo vrime ovega svita. Proćakulala i sa puno zanimljivih ljudi koji imaju Pun Kufer zanimljivih ideja.

No, pokrenila san se zeru. I počela ozbiljno razmišljat o kraju faksa (to u mom slučaju znači da ću izać na ispit čak i ako nisan stigala proć apsolutnu svu literaturu; jebiga, po defaultu san papučica). Nema više papkovanja!

Eto moje one novogodišnje.

E, da... Čitala Zarez neki dan i baš mi došlo da nešto ovod seruckam. Al' neću. Nisu ovo programatske novine. S važnim životnim pitanjima ću se dikod drugdje okršit.

I da. Mislin da san fulala faks. :-))) Meni sasvim dobro ide skupljanje love, izgleda. Užicala lovu za projekt. Nisan kolegaman još javila. Skakat će od sriće. :-)