E, dobro mi došla ova blogovska pauza. Lipo san se odmorila i sad bi, ka, tribala nastavit u revijalnon tonu (ma ko je uopće ovako glupavu sintagmu smislija?!).

Ma ja san jutros skroz nešto dobre voje pa neću prolijat suze ko oni u pismi.

Nisan se naspala. Prekjučer uopće nisan išla spat jerbo san prije 7 uri ujutro tribala bit na noge lagane hop pa me bilo straj da ne prikrmin, a, shodno tome, san pametno zakjučila da je najboje ne poć leć. Pa nisan! I skroz mi je dobra noć bila. Ćakulala san i zeru nešto, ka, i učila. Ujutro san došla točno na vrime, ča je za svaku pohvalu jer mene triba zoron nekon dobron toljagon zalipit, na ništa drugo ne reagiran.

S druge bande, piskarala san i dok ovo čudo o bloga ni radilo ma je sve nekako njnjnjnj (zna li kogod kako se umeće šva u ovi tekst?; baš bi mi dobro doša!), kako me i vatalo cilu prošlu šetimanu, pa to neću stavit. Uvalit ću van to kad mi se ne bude dalo piskarat oli kad pođen na neki put da se imate čemu smijat.

E, a noćas opet nisan baš ništo spavala jerbo me odavno prošla ona kriza (a i loše tajmirana kava je pripomogla!) tako da san jopet zvirkala, buljila, gegala se tamo-vamo, a i učinila čagod korisnega.

A onda mi je došlo da pišen ni o čemu pa san sila za makinu i sad vas gnjavin. Nećete mi valjda zamirit ča ste impulse trošili na vakve pizdarije. Ima i gorih stvari, virujte mi.

Sad odoh kročit u novi dan. Treći bez sna. Baš san produktivna ovako. Svašta nešto stignen učinit.

Al' već znan da će mi se obit o glavu. U najbojen slučaju ću, ko medvjedica (da nije morska?), prispat cili dan u komadu. Probudit se zbunjena i blentavo gledat koja je ura i koji je dan.

– Aneeeeeeeeeeeeeeee, 'vamo dolazi! Je ga možeš mlit, ha?

Ane će, – Samo sekund, da ih pozdravin.

Pozdrav!

[odvaljivanje: jedan od onih postova na koje san alergična]