Ajmo rekonstruirat jedan Anin peemesani dan.



9.30 Probudila san se. Već je i to čudno jerbo se ne dižen prije 11 uri ako baš ni potriba.

10.00 Nakon polusatnog "dolaženja sebi", odlučujen da je vrime za birtiju.

11.00 Dogegala san se.

11.01 Nima novina. Jebenti krušku. Baš sad ste svi odlučili gubit vrime po birtijetinama, ha?! A pošten posal? I katrigu san jedva našla. Stol dilin s nekin čudakom.

11.03 Oke, kupit ću sama novine, jeben van sve! Ovo doživljavam ko osobnu uvridu jerbo nima veće žalosti od bacanja love na komad papirušina u kojima nemaš ča za pročitat.

11.06 Vraćan se iz trafike. Kava s mlikon me čeka na stolu. Čovo čudno bulji. Ide mi na neku stvar, al' ga ignoriran. Nemoj se sekirat, ćerce. Vanka sunce, ptičice cvrkuću, život je lijep. Neuspješan pokušaj autosugestije.

11.13 Nakon prvog srka kavice, stislo me. Ostavjan novine na stolu (pa nisan toliko imbecilna nosit ih sa sobon na ono misto!).

11.17 Vraćan se za stol. Nima novina. Beštiman i kruške i jabuke (jerbo san ja fina dama pa neću štagod žešće reć, a mislit ću!).

11.22 Misterija otkontana. Skontala san frajera koji mi je ukra novine i ne vraća ih nazad. Opet kruške i jabuke.

11.24 Palim dosadnu inačicu mene. Frajerčina popušta. Valjda zaključuje da s budalon nije pametno posla imat.

11.26 Novine su konačno samo mojeeeeeeee.

12.04 Nakon studioznog prelistavanja zaključujen da u novinama nima ništa za pročitat.

12.07 Gren doma.

12.11 Puten srićen predsjednika kućnog savjeta koji me pili o problemima u portunu. Neki su bužali stan i probužali sve cijevi. Uljudno podarujen razumijevanje. U isto vrime u glavuši se razvija monolog: Ma jebe me se za tvoje cijevi. Ionako san na zadnjen katu! Meni, zasad, ništa ne curi. U tom trenutku mi postaje jasnije da je možebit vrime da nešto i procuri jer nekako nisan baš svoja danas.

12.18 Otarasila san se predsjednika. Prolazim kraj svog autića i vidin da su ga tice izasrale. Kruške i jabuke. Opet.

12.19 Odlučujen se smirit u obližnjoj autopraonici. Javlja se potreba za aspolutnon čistoćon. Oke, još jedan znak da je tetkica na putu...

13.07 Zovem dragog. Nije baš presretan ča me čuje. U pozadini se neko dere. Živčan je ko pas i spušta mi sluju. Šta san mu ja napravila da je 'vakav prema meni? Pala je koja suzica.

14.23 Nakon dvi ure konačno mi vraćaju tutač. Koje kruške i jabuke su se svi danas uvatili prat auto? Je smo mi izasrana nacija...

14.37 Konačno san doma. Zoven frendicu da joj kažen kako više ne radin onaj posal koji me je tražila da učinin i da nađe nekog bojeg. Ja, krušaka mi i jabuka, više niman živaca! Nima je doma.

15.05 Doma je. Nije nešto baš od voje. To, narafski, svaćan osobno. Ča san joj ja učinila? Suze su skoro pa još jednom na putu. Autosugestija jopet: Smiri se. Nima to veze s tebon. Ženska je zeru nervožasta, ništa ti nisi učinila.

15.23 Spušta mi sluju. Ima nekog posla. Još jedan znak da me više ne može na oči vidit, a kamoli na sluju čut.

15.26 Babe me zovu da dođen na kavu. Zadnje okupljanje prije negoli svaka ode svojin puten. Pristajen na sve.

15.39 Premda je birtija 5 minuti hoda od moga stana, odlučujen se poć auton jerbo vruće je za požizit i ne mogu se ja sad tu znojit bezveze.

15.44 Klima u autu puše vruće! Tolko si koštala, pi*do jedna, i sad mi još vruće pušeš?! Otvaran prozor. Osjećan kako će mi se vrat ukočit. Kruške/jabuke promaja!

15.49 Nima mista za parkirat. Nalazin jedno. Procjena – uguran li se neću moć vrata otvorit. Ma baš me briga! Ne mogu smotat iz prve. Triba ga ravnat. Baba u Unu mi stoji na guzici i neće da se makne. Glupačo stara, šta ne vidiš da ga ne mogu iz prve uvuć u ovu bužu?!

15.53 Nakon podužeg čekanja, skontala je da ne mogu ni naprid ni nazad dok se ona ne makne. Još mi oni vrag od parkirnih senzora svira na sve bande! Koji te vrag naštima da sviraš na matar i po?! Koja glupost!

15.54 Jedva izlazin iz auta. Zaključujen da bih tribala smanjit ili guzicu ili auto.

15.55 Stigla san 5 minuti ranije. A di su one višeeeee?! Grrrr!

16.00 Baba koja uvik kasni došla je na vrime. Valjda da se iskupi za sva kašnjenja ove godine. 'Oće žena ostat u dobron sjećanju. :-)

16.06 Dolazi i baba koja nikad ne kasni. Faca joj je pokisla. Vidin da joj se ne stoji odi. Šta san, pobogu, ženo tebi ja napravila?

16.06 – 17.18 Sve lajemo naizmjenično. Niko nikog ne sluša. Obećajemo jedna drugoj poslat razglednice iako već sada znamo da od toga nema ništa! Obje preziru virtualne svjetove i groze se računala. A ko vas jebe! Da imate mail, možda bih van i uputila koju rič!

17.20 Zagrepčanka ustvrdi da se ona gubi po Zagrebu i da ne zna doć do Remize pa gospođicu Slavonku ja vozin doma. Ni mi teško, al' me iživcirala ova "domaća" jer se pravi blentava. Šta... da je ja učin vozit po gradu?

17.22 Zove dragi. Njnj njnj, sorry. Mogu doć kod tebe sad? Odbrusim da ne može jerbo glumin taksi službu. On odvrati da će ipak doć jer ko me jebe, ionako dolazi ubit oko u miru; još bolje da me nima doma.

17.36 Iskrcala san ženskicu na Remizi. Planirala san još do frenda, al' kako moja srećica dolazi brzo žurim kući.

18.00 Još nije doša, a reka je da eto njega za 10 minuti.

18.06 Ulazin u kadu. Opustit ću se. Kao.

18.22 Još ga nima. Da se nije digdi izvrnija s auton? 100 %! A zadnje ča san mu odbrusila je da ne dolazi! I spustila mu sluju! Kmeeeeeeeee!

18.37 Sad san već 100000% sigurna da se zabija u kakvo stablo. Ovo sebi nikad neću oprostit! Zamišljan ko će doć na sprovod.

18.46 Ne mogu više visit u kadi. Opustila se nisan. Sad zaozbiljno kmečim ko velika. Šta ću ja bez njegaaaaaaaa?!!!

18.47 Čujen kako otvara vrata. Kozane glupi! Mislila san da si poginija! Di si dosad, kretenčino?!!!

18.48 Vidin da mu se smrklo prid očima.

18.49 Dolazi do kade. Tučen ga po prsima svon forcon. Da mi ovo više nikad nisi napravija, jel' me čuuuuuuujeeeeeeeš?!!!

18.52 Puštan ga da uđe u kadu. Sad nima mista. Guzica mi je definitivno prevelika.

19.07 O'š ti više vanka iz kade? Kosu moran ražentat.

19.08 Vidi on da je vrime za izletit.

19.22 Dolazin do kreveta. Pun je krevet knjiga. On je lega i ja sad neman di leć. A knjige mi se ne miče. Tiran ga da se pogura među lipe libre. Kako god da se okrene, dotične se razliju po njemu. Ipak, zaključuje da je bolje trpit nego čagod prigovorit. Ipak je tetka u blizini.

19.23 Ja ne dan da se knjige maknu jer točno znan di je koja i ako mi ih isprimišta sve će mi razbucat.

19.34 Vadi sladoled iz torbaka. Moj najdraži. Od litre.

19.35 Svatin da je zato toliko kasnija. Slatkica je tražila sladoled po gradu. :-)))) Treperim. On je najslađe stvorenje na svitu.

20.00 Dosad smo već ubili cilu teglu. Slabo mi je. Ne diraaaaaaaaj meeee! Štumak me boli!

20.04 Vataju me fumade. Na teveu nima ništa.

21.00 Na teveu i dalje nima ništa.

22.00 Srećo, moga bi mi leđa namazat. [trep trep] Baš me nešto koža zateže. [trep trep]

22.02 Maže. A baš je najveća slatkica na svitu!

22.18 Jopet ga volin. Bacamo se u nježni zagrljaj.

23.58 Treperim od sreće. Zašto, slatkice, ideš doma? Zar već?

00.21 On odlazi. Društvo mi pravi gospođa Nesanica. Tetke još nima...