Hihihihi,evo mene..Ko sto san napisala,danas je petak 13...(vec pisen post,al ono..:))...Ne znan jeste li praznovjerni i virujete li da je petak 13. ,da ce se dogoditi nesto nesritno..Ja ne mislin,i ne virujen u to,ali ipak me malo strah..Dosad su mi svi bili sritni..Prosle godine,nas divni krasni bivsi profesor Antic nan je najavia ispit iz povijesti u petak..I ono,tjedan dana prije mi vidimo da je petak 13.Aj nista to nije bilo,al eto,svih je bilo strah..Pa nan je on premistia ispit bez naseg NAGOVARANjA .....Imala bi sto pisati u ovon postu,ali dobila san stafetu od Kikich =) pa ju moran napisati..A i sitila san se da san jos davno dobila neku stafetu od neke lude peple :)..pa cu i nju napisati,ali u sljedecem postu..ajmeee..




So,LeT´S Go!!
Krecen sa kikinom stafeton..neda mi se sve pisati..ajme..ugl. dobila san rici digitron,krevet,msn,ljubav..i od tih rici moran sloziti pricu koja triba biti smislena,a nece :)...Pisati cu knjizevno..

Toga jutra probudila sam se cijela pospana(zijev)...Naravno,glupa budilica unistila je svaki lijepi trenutak mog sna koji je naravno bio o princu na bijelom konju koji nikad nece stici..Samo sam se digla iz kreveta,otisla u kupaonicu,obavila sto sam imala i otisla se obuci..Kad sam se obukla,u crvene hlace i zelenu majicu,bila sam pospana pa nisam gledala boje, otisla sam vani prosetati prokletog psa koji mi je izlizao cijelu facu cim sam dosla do njega..Izderala sam se na njega da se znam sama umivati i otisla sam vani..Hvala Bogu ne brzinu je obavio sve sto je imao,pa smo otisli kuci..Cim sam otkljucala vrata u koja sam se prethodno zabila,otrcala sam do svog ljubljenog KREVETA i rasirila se po njemu da se nebi pas uvalio.Tako sam 5 minuta gledala u strop i razmisljala o tome zasto sam ja zapravo legla na krevet..Onako smotana digla sam se iz kreveta i naravno lupila se u gornji kat sestrinog kreveta..Isprostacila sam krevetu sve po spisku i pokusavala se sjetiti po sto sam ja zapravo isla.Napravila sam samo korak naprijed tako da se nebi opet negdje udarila i tako sam pokusavala dohvatiti jedino dobro u svom zivotu:svoj laptop..Uzela sam ga,elgla na krevet i odahnula jer sam znala da cu tada imati svojih sat vremena za internet..No,naravno,moj zivot nebi bio moj zivot da nesto nije poslo po krivu..Laptop se nije htio upaliti..Samo sam ga sutnula na kraj kreveta i pocela razmisljati o tome kako je moj zivot glup i kako nema niceg dobrog u njemu jer mi je svaki dan isti..Tada je moj znanstveno-fantasticni brat zvan Dexter usao u moju sobu sa nekim ogledalima na glavi i DIGITRONOM u ruci..Samo sam okrenula ocima i stavila kusin na glavu.Ali..Moj predivni braco je poceo nesto govoriti keo:"Sestro,sta ti je?Zasto me ne gledas?Ja sam rjesenje svakog sustava i problema!!"U sebi sam pomislila:"Aha,je,dobar si",ali svejedno sam mu rekla da mi je laptop u komi jer znam da bi me on gnjavio jos 100 godina d amu nisam rekla..Poceo je izracunavati sinuse,kosinuse,korijene i razne matematicke gluposti na digitronu i papiru,a ja sam samo gledala kao tele u sarena vrata..Na kraju svih tih procesa rekao je da nije problem u velikim silama svijeta,vec u tome da se laptop treba prikljuciti na struju,jer je baterija pri kraju..Naravno da sam pomislila da je to samo neki kreten u sedmom razredu koji nema pojma o matematici i kompjutorima,ali on je uzeo laptop,prikljucio ga i upalio..Osjecala sam se ko da sam najgluplja na svijetu!!!On je samo otisao,a ja sam uzela laptop k sebi,udahnula i izdahnula,i prikljucila se na internet..Tada su napokon sve moje brige ostale sa strane.Malo sam surfala po netu,isla na forume,chatove,blogove,cak i kuharice,ali nije bilo nista zanimljivoga..Nisam znala sto da radim,pa sam ukljucila svoj MSN koji je vjerojatno zahrdao koliko ga nisam korisitila..Cim se msn otvorio,vidjela sam da me dodao neki novi kontakt koji je na kraju bio jedini online..Poludjela sam jer nikako nisam mogla shvatiti tko je to.Usla sam u razgovor s njim,odmah ga izresetala pitanjima tko je i odakle mu moja adresa msn-a..Samo mi je napisao:"smiri se,obican san covik ko i ti.Necu te poisti."Odahnula sam..Od svih mojih nevolja vec sam pomislila da je neki monstrum.I tako mi se on predstavio,pa se ja njemu..I poceli smo se dopisivati..Ne voli cedevitu, a ja je obozavam,ali nema veze..Razmijenili smo misljenja o glazbi,skoli,oblacenju,izlascima,itd....I covjek mi se svidio na prvi pogled.Cak je slusao isto sto i ja!HVALA BOGU NEKI NORMALAN LIK!Tako smo se dopisivali sat vremena,kad me moja draga majka nazvala na mobitel i rekla da moram otici na bus jer idemo kod bake na rucak..Sva tuzna i bijedna sam mu rekla da moram ici i objasnila mi cijelu situaciju,a on je samo rekao da je sve ok i pitao me broj moba..Ah,kad bi svi bili tako dobri kao on..Onako zamisljena dala sam mu ga..Nisam znala jesam li ispravno postupila,ali uopce me nije bilo briga..Cijelim putem do bake,pa i kad sam tamo dosla,slala sam sms porukice,naravno njemu..Cak mi je poslao svoju sliku,predivan je!Zaljubila sam se..Mislila sam da je to nemoguce u mom jako cudnom zivotu,ali izgleda,moralo se dogoditi i meni..Cijelo popodne i vecer smo se dopisivali,malo na msn-u,malo preko sms-a..Sljedeceg dana cijela sam procvala dosla u skolu i svi su se zacudili..Tek sto sam dosla,prisao mi je neki lik i rekao da me treba netko..Odmah sam pomislila na njega..Ja,ovako munjena,posla sam s njim..Odveo me do predivnog lika ciju sam sliku vidjela jucer kod bake na rucku..Uzivo je jos ljepsi i zgodniji.Taj lik koji je dosao po mene samo me gurnuo prema njemu,a ja sam nastavila setati..PoZDravili smo se samo sa "ej" i nesto poceli pricati..Oboje smo znali da nemozemo dugo jer imamo dodatne satove iz njemackog jezika,ali ..pobjegli smo,nego sto..Ma koliko god sam ja luda,nikad nisam bjezala sa satova i nisam mogla vjerovati da me itko moze nagovoriti na to dok njega nisam upoznala..Otisli smo u obliznji parkic,sjeli na klupicu i nastavili nesto pricati..Kad ono PUF!!!Odjednom sam se nasla u sedmom nebu..Nisam znala kako se to moglo dogoditi,ali da,poljubili smo se..I tako nastavili..Bilo mi je to nesto naljepse na svijetu..Poslije smo otisli svojim kucama i poljubili se na rastanku onako slatko kao prvasici..Na putu do kuce samo sam razmisljala o njemu i njegovim toplim poljupcima..Nije mi mogao nikako izaci iz glave,iako sam pokusavala misliti na nove zelene starke sa crnim peacom koje su dosle u trgovine..Cim sam usla u kucu,otrcala sam do sobe i skocila na svoj krevet..Pri tom sam udrila glavom od gornji kat sestrina kreveta,ali tada me uopce nije bilo briga za to kao inace..Nisam htjela posvetiti nijednu sekundu svoga vremena na glupi krevet koji se nalazi iznad mog.Uzela sam mobitel i poslala slatku ljubavnu sms porukicu svom dragom..On mi je uzvratio sa porukicom koja je zavrsavala sa upitnikom..Da,da,tocno to me pitao sto sad mislis u sebi..A ja,ja sam odgovorila pozitivno..Mozda je to LjUBAV?Mozda ja nisam toliko luda i cudna koliko mislim..Mozda ja sad samo sanjam pa cu se ubrzo probuditi..Mozda moj zivot i nije tako dosadan i glup..Mozda me svi ne zivciraju koliko mislim..Ma ne znam,mozda,samo jedno znam..MOJ PRVI POLjUBAC NIKAD NECE UMRIJETI!!!



Nadan se da van se prica svidila..Tila san napisati neku malu kratku,ali eto nekako se razvukla,hehe..Znam da ju necete svi procitati,ali eto bar za moju dusu :)..Stafetu prosljedujem :
TiNčI,Maloj vragolastoj i Ines..Moje rijeci za pricu su:TELEVIZIJA,OGLAS,PAS i MOBITEL..Glupe su,ali sad se niceg drugog nemogu sititi..



To bi bilo sve od mene za ovaj put..poZDravljan sve ljude dobre volje(hehe) i sve koji me poznaju i tako to..Kiss od vase Dreamerice :)..

| 216 | Komentari | Print | On/Off |

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.