Stalno razmišljam o tome kako je vrijeme da napišem nešto, a onda ne napišem ništa jer zaključim da mi se u životu trenutno ne dešava nešto spektakularno.
Rekla bi čak da je možda malo i dosadno, a onda mi opet padneš na pamet TI i svašta-nešto što smo bili, radili i tako to. Pa te opet poželim. A ne smijem. Mislim da mi treće sranje ne bi oprostio. Ili možda griješim? |