Tuga, bol i suze
Videla sam se D. danas.
Plačem već satima.....i cimerica je zaplakala, nije ni ona izdržala moj jecaj.
Toliko se loše osećam da naprosto ne mogu nać prave reči da to napišem.
Boli me kao da je prvi put, kao da prvi put osećam bol i tugu, kao da nikada pre nisam bila povređena.
Boli me laž...ona neistina.....boli me to što nije bio iskren.
Plakala sam kada smo se videli.
Pitam se da li je svestan koliko ga volim. Da li je ikada osetio moju ljubav.
Možda ga nikada niko nije voleo pa to ne može ni videti ni osetiti.
Rekao mi je da mi je u očima video što želim i moju iskrenost.
Moje modro plave oči kao što je more danas su pune suza. Mislila sam da sam isplakala sve suze ali nisam. Sedm, pišem blog i plačem. Ne znam ni kud bi, ni što bi.
Srce sam mu na dlanu pružila i dušu otvorila.
Imam utisak kao da je odustao od nas. Ja sam ta koja je povređena i kojoj treba rame za plakanje, ja sam ta kojoj treba ruku pružiti i zadržati me kraj sebe.....a imam utisak kao da se on povukao. Toliko sam želela da se vidimo i pričamo jer sam bila sigurna da sve možemo da rešimo. I dalje bi bila uz njega jer sam shvatila da je sve to prećutao jer nije hteo da me izgubi. Pored svega bila bi i dalje sa njim.
21. ovog mjeseca ide na sud da konačno završi svoj brak. Zbog te činjenice i dalje bi bila uz njega i verovala da možemo uspeti.
Bila sam u ubeđenju da se pojavio pravi čovek u mom životu, čovek pored god želim ostati i osnovati obitelj.
Razumela sam ga, on mene.....Toliko divnih trenutaka smo proveli skupa i sve to kao da je nestalo.
Da li je moguće da imam toliko snage da sam spremna da budem uz njega pored svega?
Odgovor je ljubav. Zbog ljubavi čovek je spreman na sve....
Cimerica misli da ljubav nepostoji da je sve to u glavi i da se ne može voleti.
Ja ne mislim tak.....Zaljubila sam se i zavolela ga previše.
što dalje? Nemam ni kud da odem, ni šta da radim jer od sebe i svojih misli ne mogu pobeći. Samo želim neko rešenje.
Ne mogu sama sve da rešim ak nemam njegovu pomoć, ak se povlači u sebe....Vreme ovde nije lek niti rešenje . Vreme ovo ne može da reši. Znam da ni moje suze nisu rešenje za bol a opeta plačem....
Zbunjena sam i sa njegovim postupcima jer sam mu verovala kad mi je govorio da sam lek za njegovu dusu, da ne može bez mene, da sam mu nešto najlepše u životu pored sina i da me želi uveka kraj sebe. Nije mi jasno zašto se on povukao i odustao od nas.
Volim ga i znam da to neće lako prestati i nestati.
