Opet ludilo
Bila sam doma nekoliko dana.
Opet je ludilo u mojoj glavi....
Pokusavam pronaci put kao da sam opet zalutala ili se opet nalazim na nekoj raskrsnici sa vise puteva a ja stojim i ne znam ni kud bi ni sto bi.
Jesam izasla sa tim momkom ,sto sam ga upoznala, na pice.....mislila sam da mogu i da zelim ici naprijed ali...
Uvek postoji to neko ali koje naprosto stopira sve.
Zasto previse razmisljamo o svemu?
Nije los momak ( koliko sam gola oceniti iz tog kratko susreta ) ali....Znate ono: nije on za mene ......A zasto? ....Nemam odgovor....nije za mene i samo mi se to vrti u glavi. O tome sam razmisljala i dok sam bila doma.
Mali i dalje salje porukice....zove.....
Nemir mi je stvorio njegov post o meni... Eto, mozda sam losa ili sta god reci za to....Saznala sam njegovu adresu za blog....Isuse dragi, sto on sve pise tamo. 
Nisam mogla verovati. To je ono sto mi stvara ludilo. Ni sama ne znam sto me to pogadja kad sve mogu ocekivati od njega.
Mozda sam sad previse nervozna zbog odbrane magistarskog pa me sve nervira i pogadja. Ne znam.
Umesto da se opustim i uzivam, ja previse razmisljam o svemu.
Danas opet nisam za 5......
znam da ima takvih dana u zivotu ali ...opet ali.
Sutra ce svanut novi dan nadam se da ce sve bit bolje.
