depresija
Dragi moji prijatelji,
dugo me nije bilo...ne ynam odakle pocet pisat.
Jos uvek sam u depresiji...celi svet mi se bio srusio.
Trenutno sam u internetcaffe/u tako da mi ne zamerite sto necu komentirati vase postove.
Sve ono mo cemu sam prije pisala i sto sam yeljelai planirala palo je u vodu.
Da krenem od pocetka...e da, jos nesto..ne zamerite mi ako budem pisala nepovezano jer jos uvek se oporavljam od depresije...
Na more nisam otisla, odbrana jos uveka nije bila, nadam se da cu psihicki bit spremna za odbranu magistarskog a ono najgore je da sam ostavila dragog...
Uyeli smo stan....ja sam platila sve...stanarinu, depozit i sredila sta bas po nasem ukusu...DA NEPOVERUJETE..IYDRYALI SMO CITAVU JEDNU SEDMICU SKUPA...I TAD SAM PUKLA I REKLA DA JE KRAJ ALI ZAUVEK..DA GA NI CUT NI NI VIDET U ZIVOTU!!!!!
Prosla sam pakao sa njim....plakala sam svakog dana i smisljala kako cu napusti sve...i on je otisao u stari stan, ja sam kod prijateljice...danima plcem i pokusavam skuzit sto mi je sve to trebalo u zivotu.
VUK DLAKU MENJA ALI CUD NIKAD!!!! U ovo sam definitivno sigurna i tesko ce me ko ubedit u suprotno....
Mislio je samo na sebe, nije bitno sto je sve prepustio meni..i da platim kao nema para, uredjivanje stana ali sto je on radio za to vreme.....provodio se sa deckima i njegovim drugaricama...kad god bi nesto jeo spremila sam mu...kuhala svakog dana, peglala i prala jer je donio prljav ves u stan kao da celi mesec nije prao....na kraju sam pukla...kao da sam mu rob bila...sluskinja i kad nesto ne bi bilo po njegovom vredjao me ruznim recima ....kao i prije..a sto sam mislila da moze bit bolji....
pisacu opet kad budem dosla u caffe , mo9zda cu bit bolje raspolozena...ali mislim da kuzite sto vam pokusavam rec....
Sve vas pozdravljam i saljem veliku pusu...
