z.l.e.v.A.n.k.a.

Bila sam na moru.
U Vrsaru.
Bilo je toplo i slano većinom, ko i uvijek kad sam na moru. Ne znam dal je i vama tak dok ste na moru ali meni je. Jedino jednom dok smo kampirali je bilo hladno i kiša je padala i kajaznam, zgledalo je ko da nismo na moru. U biti, i tu je jedan dan bilo zima i kiša je padala. I baš smo taj dan otišli van u hranidbu.
Uglavnom, bili smo u tom jednom.. hm.. nazovimo to restoranom. Ime mu je Miramare. Nikad u životu ne bijah u takvom.. restoranu.
Nakon dugominutne šetnjice praćene glasnim zvucima iz dubine duše odlučismo unići u jedan izvana izgledom restoran. Ispred je otvorena i natkrivena terasa, na njoj su metalni vrtni stolci i četvrtasti stolovi prekriveni plavim i bijelim stolnjacima. Na zidu je ribarska mreža u koju su zapletene razne ribice i školjkice i razni kurčići i svašta kaj se može naći u moru. Odlučili smo se za jedan prazan stol. Povukla sam stolicu koja je bila mnogo teška, a zašto saznala sam odmah nakon reklama. Teška je bila jer je na njoj bila bijela perzijska mačka dugačke bijele dlake prilijepljene za jastuk stolca i stolnjaka. Ajde, da ne budem prevelika picajzla, nisam se zgađivala i zgražavala nego sam nonšalantno uzela drugu stolicu. Čistu. Bez dlaka.
Došao je konobar broj 1. Visok i tanak kao breza. Malo je bio beživotan u toj svojoj ulozi. Mislili smo da je the boss ali nije bio. Pitali smo dal imaju Studenu s okusima, ali nije čul za tak nekaj. Spomenul je Janu od limuna, ali nismo bili zainteresirani za nekaj kaj nije Podravkino. Odjedamput je otišel inside. Mislili smo da provjerava dal imaju Studenu od jagode. Došla je konobarica broj 2. Visoka, vitka, crnokosa i zgođušna. I nju smo pitali dal imaju spomenutu vodu. Bila je iznenađena i zbunjena jer za tak nekaj nikad nije čula (očito). Ja sam ju pitala koja je razlika između špageta bolognese i carbonara (nikad ne znaš kaj si oni misle kaj je kaj, ista hrana u drugom restoranu je nekaj skroz drugo, treba provjeriti) na kaj je raširila oči i rekla "Pa kako ne znaš? To ti je.." A ja mislila da se gostima treba obraćati sa VI. Al dobro. Nakon kaj smo naručili, otišla je unutra. Za nekoliko trenutaka smo ju vidli kak nasmiješena i oduševljena odlazi s nekim visokim (valjda svojim) dečkom mašući gostima ko da nas sve zna. Uskoro je došla konobarica broj 3 s naručenim sokovima. Mislila sam da bum dobila Voćko ili Juicy ili nekaj od višnje, ali ne. Dobila sam (vjerojatno) sirup-sok s pola čaše leda. To je bila the bossica. Djevojka umjetno plave kose svezane u punđicu, u minici omotanoj s neke dvije svilene trake. Sve konobarice su, u stvari, imale minice osim jedne. Ta je imala hlače. Sve su bile drukčije odjevene. Ono, ko da su gošće, a ne radnice u tom.. restoranu. Dobro. Pitali smo dal ima stolova unutra jer nam je bilo zima vani, pa je rekla da bude za desetak minuta. Čekali smo čavrljajući o vremenu ko pravi Englezi. Došla je po nas. Sjeli smo za prvi stol lijevo. S iste strane prostorije na zidu nije bilo struje (lampice), a nije bilo ni muzike. Svi stolovi su bili puni. Atmosfera je bila domaća. Ko da se svi znaju od.. ono.. od kad su krave skupa pasli na paši. Došla je konobarica broj 4 da potvrdi narudžbu. Opet. Tri porcije čevapa s prilogom prženi krumpir i jedna porcija špageta carbonara. Ona mačka je šetala po unutra pa ju je konobar broj 1 primil i odnesel nekam iza. Ne znam dal si je ruke opral. Ta scena se ponovila 3 put. Konobarica broj 4 nam je donesla kruh. Poslije nam je donesla čevape bez krumpira jer nema struje pa ih nisu mogli napraviti. Još malo poslije mi je donesla špagete. Mogli smo početi. Ja. V i V su već pojeli pa smo ih poslali po sok u dućan (za posle). Budući da ja inače dugo jedem, i ovaj put sam dugo jela. Bilo je ok. Jestivo. Nakon nekog vremena je nestalo struje u cijelom restoranu pa sam jela u mraku. Konobarice su nosile tanjure sim tam, otišle na terasu s tanjurom iz kojeg visi špageta pa se vratile unutra jer ne znaju za koji je to stol.. majko moja.. Ljudi ko da se ništ ne događa, svi sjede, pričaju, jedu, piju.. super. Došla je struja, došle su male svijeće za svaki slučaj. Tražili smo kruh 4 put, sigurno. Mislim, dobili smo 4 put kruh. Kad malo stave, jebiga. Mačka je sprehodala posvakud. Konobari ko bez glave idu sim tam sim tam. One trake s minice su the bossici opale dole dok je nosila tanjur nekomu, skoro je opala jer se zaplela u njih pa ih je ostavila na podu. Neki čovac je pital dal može dobiti wc papir, a bossica mu je dala paket od 10 komada. Ono, bez beda. Konobarica broj 5 nam je uzela tanjure. Došlo je vrijeme za račun. Ručno ispisan na dva malena masna papirića. Unikat. Jel vam se sviđa?
Mislim da je ovo restoran za pet. Ako budete u Vrsaru, svratite do tog restorana. Pitajte koja je razlika između špageta i tražite vodu s okusima.
That should do it.