z.l.e.v.A.n.k.a.

Bijesna sam! Bijesna, bijesna, BIJESNA, BIJESNA, LJUTA, LJUTITA, BIJESNAAAAA!!!!
Budući da je Bijesni otišao, sad bih si mogla posuditi njegov nick.
Uf kak sam bijesna!!

Išla sam na tehnički s Corsicom. Bio mi je prvi put. S njom i inače. Sve je v redu, sve pet, živa je, zdrava, plodna i sve to, može djecu imati i tak.. nego.. dođem prvi put danas tam i prvo si krivo stanem (tam negdi za kamione nešto) jerbo je to ravno, ta graba i ostale igračke s kojima se tam igraju. Rekla majka "Samo ravno, tam buš vidla grabu, tam si staneš..", i ja si stala. Krivo. A natpis jebote ko pri meni na pinboardu podsjetnik, 3,82cm x 2,81cm.
Idem pitati gdi kaj gde ko kak.. veli čovek "Stanite si tam desno, za aute, i onda odnesite lalala tam k curama u kancelariju" i premestim ja auto svojim nadljudskim snagama, stanem u red za aute (u međuvremenu si je još nekakav bijeli pikap stal ispred mene, super), odnesem prometnu i kaj već treba tam u kancelariju.. veli meni žena "A osobna?".. dam ja svoju osobnu, veli žena "Je, ali treba mi od majke osobna, ona je vlasnik." Već pomalo iznervirana kaj to već nije gotovo, okrećem auto, odlazim k majci na posel da si zemem njezinu osobnu, NO majka nema osobnu, zgubila ju je negdi, blog ju blagoslovio. "Je, ne znam gdi mi je. Negdi f torbi nekoj. Išla sam v banku i vidim da je nema.." "Dobro majka, ne zanima me gdi si skužila, žuri mi se, treba mi osobna." "Je, nemam. Evo ti vozačka, tu ti sve piše isto." Ajde, uzmem ja vozačku, dojdem drugi put tam iza onog pikapa bijelog.. odnesem u kancelariju prometnu i vozačku, veli žena "Je, treba mi osobna, ne vozačka." "Pa kaj nemrete to z vozačkom? Svi su podaci isti, lalala.." "Ajde dobro." Uzima ona podatke.. lalala.. sve pet. Dojdem u auto, otvore se velika vrata, uđem ja u salu tu neku velku zdenu ko led, propuh sim tam.. već me strah za Corsicu, bu si jajnike prehladila.. ili nekaj.. mindžu. Piše na nekom tam plakatu, natpisu "Ne gasite motor zbog.. lalala.." ajdede, ne gasim ja motor, mjuzica mi laganini svirucka, grijanje radi, milina. Čekam ja, čekam.. ispred mene je bijeli pikap na pregledu.. gledaju mu guzu, trbuh, oči, noge, sve.. Vozi čovek napred, natrag, gas, kočnica, ručna, lalala.. čekam ja, pjevam si pjesmice, grijem si noge, jedem bombone.. čekam, čekam.. deset, dvajst minuta.. auto mi radi.. mislim si Bum nas sve podušila tu v sali. I tete i stričeke i živinu. Čovjek u plavom kombinezonu s crvenim slovima TEHNIČKI PREGLED, daje mi znak rukom da ugasim motor. Ja, poslušna, gasim motor. Idu oni van, idu nutra, ispelja čovek bijeli pikap, vrati se unutra, idu u kancelariju, idu van na hladnoću, pa se vrate.. meni se već prispalo, počela ja zijevati, oči mi se sklapaju.. Konačno čovek u plavom kombinezonu s crvenim slovima TEHNIČKI PREGLED dolazi do moje Corsice i dira ju po guzi. Pasmater, mislim si ja, mrš pedofilu jedan, ona je '98. godište! Veli meni čovek "Upalite svjetla i žmigavce" "Da upalim auto?" "Da" Palim auto, upalim svjetla, ne znam gdi su žmigavci.. jebote, gdi su mi žmigavci?!? Sve mi je to nekak prebrzo došlo, kaj sad, gdi sam, kaj je to?!? Upalim brisače, fak, to nisu žmigavci, mora da su ono drugo.. palim žmigavac lijevi, žmigavac desni. Ok, uf, to je super prošlo.. "Stisnite kočnicu" U jebote, koje je kočnica od ove tri?? Fak, idem probat ovu u sredini, YES, to je! "Tooo maco!" - rekao bi milijunaš. "Dobro, odite malo van da ja.. lalala.." izađem ja, uđe on, rastegne se, dođe na neke kolutove krugove valjke šta li, vrti prednje kotače, vrti zadnje.. izađe, ugasi auto.. nekaj je onda delal, ne sjećam se.. pa sam ja opet ušla, pa upalila auto, pa otišla malo naprijed, pa morala volana nekak cukati lijevo-desno.. "Upalite svjetla" Jebote, gdi su svjetla.. a, tu su.. "Duga" fak, duga, duga, duga, a tu su.. "Otvorite haubu" u jebote, ovo je teško, hm, da vidim, gdi je prošli put bilo.. hm.. a, tu je, da, da, sad se sjećam.. dobro je. Prčka on po mindži moje male, prikopčal je nekakve nešto, žice kaj li je to.. uđe opet, nekaj dela, izađe i ode u kancelariju. Konačno ja otpeljam Corsicu van, sparkiram se, dojdem u kancelariju kao platiti cestarinu ili kaj mi je već rekel da još moram, nekaj s osiguranjem nešto.. čekam ja unutra da gospođa dođe.. dođe druga gospođa, uzme kaj je trebala "A osobna? Nemrete bez osobne" ode opet nekam, dojde ona prva kaj mi je na početku lalala, jede gospođa "Dobar tek", kažem.. veli ona "Imate osiguranje" "Majka nije ništ pripremila ni rekla.. imamo.. valjda.. ma imamo.." "A gdi su papiri?" "Erm, ovaj, papiri?" "Da, za osiguranje." "Erm.. ne znam.. a moram to imati?" "Da, morate." "Erm.. sad?" "Da, sad." "Erm, bum došla malo posle." Pita čovek neki tam "A kaj vi nemate nekoga muškoga v kući da vam to obavi?" a meni mrak na oči pada "Da, imamo, ali njega ne zanima ništ." Nemrem zvati majku, mob crko (kupila sam novi, stari bye bye), dolazim doma, bijeeeeesna jer moram sto put dolaziti tam, ko neki debil, debilana jebote.. ne znam ništ sama.. kreten.. dijete kreten.. problem je u faci.. o jebote život i svi listići u rizlama.. Niko meni ništ nije objasnil, rekel kaj mi treba, napisal u slučaju da zaboravim, niko ništ. Boli otca džon za Corsicu, majci se ne da.. joj živote, čeka me 9 razreda testova za ispraviti, ovi me šetaju ko kožicu, ko mladoga orangutana, sim tam sim tam.. luda sam bila dok sam doma došla, luuuuuda! Sad je majka otišla, kaj me briga, nek si sama obavlja, njezin je auto. Ja prvi put idem, ali kaj bi se meni objasnilo, neeee. Idi ti pa se buš već nekak snašla. Joj živote.. bijesna sam. Grizem i prenosim bjesnoću. Nebu niko z mene budalu v mojoj kuruzi delal.
BEWARE.

Aj bok. Odoh ispravljat testove. Biserne. Jupi.