z.l.e.v.A.n.k.a.

I tak smo mi krenuli ujutro.. nas 15.. minifakingbusom.. u Dubrovnik.
Iz Koprivnice.
Minifakingbusom.
U Dubrovnik.
Mogli smo prvo skoknuti do Vukovara, pa onda do Dubrovnika.
I to NE autocestom, ne, ne, išli smo onim starim običnim cestama, o da.
Bilo je neopisivo.
U životu sam isprobala mnogo položaja, ali nakon ovog putovanja mogu reći da je dosadašnje iskustvo s položajim goli kurac.
Mogu bez ustručavanja reći da sam SAD iskusna položajačica.
Nakon ovog iskustva bih mogla napisati knjigu "11 stotina i devet položaja u minifakingbusu za 11 sati" ili nešto takvo.
Mislila sam da ću iz minifakingbusa izaći plosnata kao pljoska, da će mi slikAss ostati kao lijepo sjećanje na nekoć divno oblikovanu prdaru.
Mislila sam da će mi guza poprimiti oblik faking sjedala na kojem sam provela 22 sata svojeg života.
Uludo potrošena 22 sata.
Jedino pametno kaj sam vidla je dolina Neretve. Nešto predivno. Impresivno i zadivljujuće.
Čak sam se ponadala da će biti malo akcije na prijelazu preko granice, ono kao

- Gospođice z.l.e.v.A.n.k.a. molimo izađite iz minifakingvozila, pregleda radi. Podignite haljinu. Raširite noge. Nagnite se naprijed. Opustite se. Ovo je rutinski pregled. Čisti ste, mirisni i obrijani. Vidimo se ponovo kad se budete vraćali. Dođite nam opet. Hvala.

ili nešto.
Ali ne.
Nisu ni osobne tražili, NI OSOBNE.
Dobro, nisam baš nešto ni ispala na faking slici koja je na osobnoj iskaznici, ali ono.. nek se zna da sam na tržištu slobodnjaka i to.
Piše mi na njoj pod SEX: yes, please
Kuiš, al niko ništ.
Fak ju, rekoh u sebi. Fak ju tvajs.

U hotelu sam se sprijateljila s konobarima, baš su mili čiće (ćiće? čiče? ćiče?) stričeki.. ovaj najstariji, najmiliji mi je nekako posebno drag. Možda zato jer mi je kraj kolača stavio i sladoled.. a drugi su dobili samo kolač, ili samo sladoled.. Moguće.
Nakon posljednjeg ručka smo se rukovali i rekao je nek navratim koji put..
Da, budem. Minifakingbusom.

Jedna informacija za vas, blogere: da se niste usudili spominjati avion ili slične pizdarije jerbo ću da vam dođem tamo gdje ste i počupam vam sve dlačice iz nosa. Prostom rukom. Koja čini proste stvari kad je sama u sobi sa mnom.
(ovo nisam ja rekla)

Na povratku smo stali u onom restoranu na M, macola ili tak nekaj, i nahranila sam nekog milog dragog pesa, psa, cucka, doga.
Otkinuh iz svojih usta jer je tako mio bio.
To je zato jer sam ja toliko dobra i darežljiva. Radije ću njemu dati nego ja pojesti i povratiti u minifakingbusu. Radije ću njegova gladna usta nahraniti. Radije. Rađe.

U Dubrovniku, ah.
Gdi god se okreneš faking dosadni bljutavi zaljubljeni parovi, drže se za rukice, zagrljeni, šetaju/šeću zajedno, jedno s drugim, jedno u drugom.. diraju se za cicu ili jaje.. ljubav cvate.
Odvratno.
Nek se stide, tako se javno voljeti, drugima sol o bolne rane trljati, stidnice i stidničari jedni.
To sve treba pozatvarat. U rešt.
A ja šetam/šećem s gospođama učiteljicama.. nismo se držale za ruke, niti bile jedne u drugima, ne.
Šetale smo pristojno kao prave žene, jedna do druge, kao Smogovci. Čulo se u pozadini, ta-da-da-da-da ta-da-da-da-da-da..
I Buco je jeo pekmez.
Pričale smo o.. poslu, naravno.. o djeci, o problemima, o HNOS-u, o pizdarijama, kako koja riba izgleda, kako se pripravlja koje jelo, kad se sadi na vrtu, zašto smo ovdje (tamo), kakav je doručak, kakva je bila čija kakica, kako je netko zatvoren, a netko otvoren, koliko često se mijenjaju ulošci u cipelama i o kurjim očima.
Ja sam samo šetala jer nemam kurje oči.
I gledala bljutave parove kako se grle i diraju za cicu ili jaje.

Dok smo se vraćali, stali smo u Neumu. Kupila sam si vodu jagoda guava jer nisu imali običnu Studenu.
Ali u drugom su imali. Pa sam si kupila u tom drugom. Nekoliko komada. U slučaju popijenja jedne.
I sladoled kupih.
Snjeguljicu.
Mislila sam, možda dobijem kakvog patuljka s velikom kitom ili nešto.
Ne znam, vidim, nagradne igre gdi god okreneš glavić, pa reko, možda mi se posreći.
Ali nije.
Pasmater.

Još me uvijek bole guzovi od sjedenja. Ako netko ima recepturu za dobru masažu, nek se slobodno javi na mail. Bit ću zahvalna. Naravno, uz kućni posjet. Ili kućnu posjetu.