z.l.e.v.A.n.k.a.

Sigurno pojma nemate o čemu se bu radilo u tekstu. Naravno da nemate jer je ovaj naslov, oh, tako neizravan.
Neizravan k'o što je neizravan ulet momka "Oš se jebat" miloj djevojci pored/ispod šanka koja liže hladni uski grlić zelene boce želeći ispasti fina drolja.

Ovo gore nema nikakve veze ni s čim. To meni gluposti padaju na glavu ko žabe na Srbiju.

Uglavnom, danas sam bila u Osijeku. Išla sam položiti ispit.
Zadnji ispit.
Ali nisam ga položila.
Zašto?
Zato što je gospođa profesorica rekla "Ipak dođi u utorak, danas nemam vremena."
Došla joj bum u utorak, u 11 oklok i položila bum taj zadnji ispit i pregledala mi bude diplomski i rekla da moram nekaj prepraviti i ja bum prepravila i onda bu drugi put rekla da moram opet nekaj prepraviti (u biti vratiti na staro) pa bum ja opet prepravila, i opet mi bu rekla da nekaj ne štima i ja bum opet prepravila i onda bum konačno obranila tu radnju aka diplomski rad, ali mi nebudu mogli naći jednu prijavnicu u referadi pa nebum mogla diplomirati na vrijeme pa budu našli prijavnicu ali već bude kasno..
Dec maj lajf.

Već se vidim.
Naslovi mi se hiću ko fleševi foto-aparata širem puku znan pod nazivom idiot

"Sijeda u dvajščetvrtoj"
"Diplomirala nakon jedanaestogodišnje borbe/potrage za prijavnicom"
"Prijavnica nađena prilikom renoviranja fakulteta, ispod ormara u spremištu"
"Bijeg iz umobolnice"
"Nova sapunica od četvrtka na malim ekranima"

Ah.. baksuz, baksuz.. Kaj da vam velim..

I tak ja dakle, učila.. i spakirala se za Osijek.. bez kišobrana u antilop patikama koje izazivaju kišu.
Naravno, kiša u Osijeku padala bez prestanka od kad sam došla do kad sam otišla. Vjerujem da je zbog patika, nema kaj drugo biti.

Danas hoću prepraviti neke sitnice u seminaru za taj ispit (jer, naravno, uvijek se nekaj nađe da ili nije dobro ili još treba) ali, pogađate, printer šteka.
Odem, kupim toner..
Neće i neće. Svijetli zeleno i svijetli narančasto..
Daje mi upute "prvo kensl printing pa trn of printer pa trn on printer" pa nešto glumi gljivu, pravi se pametan..
Naravno, ne mogu isprintati ništa.
Trn on. Trn of. Trn in d oko mi je taj printer, kažem ja vama.
Imam ja trnja ko malo dijete ušiju. Trnja kolko 'oćeš.
Ali ne, ne da se printer.
"prvo kensl printing pa trn of printer pa trn on printer"
"ček d kalr"
Čekujem jedno, kaže "ne može, čekuj drugo", čekujem drugo kaže "ne može, eror, čekuj prvo i ček d menjual za printer" gdi da nađem faking menjual?? Ko zna di je to!
Marš i menjual i printer i onaj ko te najebo u moju sobu (to bi bila ja, osobno, glavom i sisom) i svi skupa zajedno oboje ol tugedr nau.

Neće.

Ljuta sam ko šiba. Ko šipka. Ko šipak. (jebote šipak i šipka, muško i žensko, a veze s vezom nemaju) Ko š sam ljuta. Ko kokolo i ko vreća kobasica pljesnivih i prezrelih. I ko trešnje koje mjesec i četir dana stoje i kupaju se u vodi u kojoj su se kiselili krastavci.
Ljuta sam ko šnenokla i ko jato riba i krdo ptica.
Ko jarebica u nejebici. (nikakve povezanosti nema sa mnom nejebica nit s ovim tekstom nit s mojom ljutnjom. printer je kriv)
Kaj da vam velim? Baksuz.

Znate one dane dok vam baš sve pada, dok sve ide krivo, dok ništ nemre biti kak treba.. Stavite sol umjesto šećera, obujete krivu cipelu na dobru nogu, čistite luk, zasvrbi vas lijevo oko, posvrbite se pa vas peče oko, jedete pa kihnete s punim ustima i se sve razleti po ruci i okolnim mjestima koja nisu predviđena za razlet hrane, nosite bunt nespojenih papira i slučajno vam se razlete po podu, svi, kriška kruha s linoladom padne na stol (znate na koju stranu), zapetlja vam se kosa u fen, glupi CarNet vas neće spojiti samo sat vremena, slučajno vam se izbriše cijeli seminar, nestane struje/slike u sredini omiljenog filma, odete frizeru pa vas ovaj ofarba i ošiša ko iz reklame za Fantu, uđete u tuš-kabinu, namočite se pa skužite da nema ručnika u blizini (najbliži je na katu u drugoj kupaonici), nabrijete se na sendvič u pola noći i imate sve sastojke osim kruha, hoćete spavati 3 sata u kupeu za vrijeme dosadne vožnje ali ne možete jer su sjedala fakt ap, dobijete prišt na licu baš na neki važan dan, otvarate jogurt u novoj majici..

To opet nema nikakve veze sa mnom, to ovak pišem.. jer sam ljuta. Zbog printera.
"Tak sam srdita kaj bi se mogla vgristi za čelo!"

Nisam nabrala jagode danas jer je glupo vrijeme. Baš mi se jedu. Sad si razmišljam da obujem neke najveće i najgumenije tatine čizme, uzmem bateriju i odem na vrt, ko Nenad iz Kušanove knjige, pa da se bar najedem jagoda kad mi već ništ drugo u životu ne ide.

Koja sam ja biserka, to nije istina.

Ustvari, jebesemeni za sve.

Idem po jagode end dec det. I nebum printala nego bum predala ovak kak je i bilo. Sve bum naučila i kaj me bu pitala ja bum znala, bez obzira na seminar. Pa nek si misli.

Idem.

Odoh.

Piss tu ju ol.