No need to argue
02.05.2010., nedjelja
Moj najveći strah
|
"Voljela ga je više od života i zbog njega mogla je, sve da proguta Dani su joj bili sunčaniji, čim bi ga vidjela, Imo je nešto u sebi što još nije doživjela. Ljubav ko na filmu, tepali su dok su pričali A poznanici su im se zbog toga smijali. Obećo joj je sve, ona je uzela što je davao I hvalila Boga dok je kraj nje spavao. Živjeli su skupa, u podstanarskom stanu, Skupa dijelili zrak i podstanarsku hranu Nikad mu nije predbacila to što nije radio I što se ponekad sa njome svadio. Voljela je njegove navike i načine I kako se mrštio dok bi jeo njene splačine. Čitao bi oglasnik, jako se trudio, Ali nije mogo šutit pa bi na poslu poludio. I dobio otkaz, ona bi rekla «nije bed» Ali grizlo ju je što se nije doveo u red. Al voljela ga je, pa je praštala sve Kažu da prava ljubav sve prebrodi, zar ne? Bilo je uspona i padova, al je ljubav bila budna, Bio je tu za nju i kad je ostala trudna. Bio je tu dok je plakala nakon abortusa, Grlio ju je toga jutra na stanici autobusa Nezaposlen, vukao se oko kuće, Ona je čekala da se nesreća povuče. Često bi mu dolazili frendovi na piće Kad bi popio bio bi ljut i gubio živce. Tad mu je smetala, urlo bi na nju, Ona se uplakana zaključavala u kuhinju. Vrištala je da se smiri, da je pusti, On bi razbio vrata i polomio joj kosti. Sutradan bi ju ljubio, molio da oprosti Ona bi praštala, al se nije mogla opustit. Svaki povik bi je koštao živaca Nisu bili bliski više nego dvoje stranaca Snovi su se rušili i prije neg' bi nastali Al ona nije htjela - od ljubavi odustati. Al ljubav je ustupila mjesto strahu I ostala - čučati u mraku. Ono što se prije samo ponekad događalo Sada se iznova ponavljalo… Krivila je sebe za svaku njegovu pljusku On bi joj rekao da ne shvaća narav mušku. Brisala je suze, htjela izbrisati košmar Trudila se opravdati svaki dobiveni šamar. Išla je na posao rano tog jutra I trudila se ne priznat da umire iznutra. U dubini znala je da neće dalje, sirota I da je propao njihov, pokušaj života Koliko dugo možeš gutati, za drugoga raditi Prati i čistiti, a da on ne kaže ni «hvala ti»? Tog dana nikad nije stigla do ureda Odlučila se vratit kući, sita svega. Ušla je u vlažan stan, on je izašao van Ona je promijenila bravu i ohladila glavu Skupila njegovu robu, otvorila prozor Izbacila sve na ulicu i pojačala televizor. Iščupala telefon da je ljubav ne bi zvala I shvatila, ljubav je bila budala. Ljubav je slijepa i lijepa, ljubav oprašta Al ne prelazi preko šamara. Ljubav zažmiri, a ponos oči otvori, On ne dopusti da se zaboravi. Ljubav je slijepa i lijepa, ljubav oprašta, Al ne prelazi preko šamara. Ljubav je bila prava, al se srušilo sve Jer je teško skriti masnice. " Nikad ti to ne bi htjela priznati. Mislin da bi to tebe vjerojatno povrijedilo a i ne znam bi li shvatio. Često ti to želim reći ali ne vidim zašto bi ako se tako nešto neće dogoditi.. ali ipak.. Čini mi se predobro. Čini mi se sve preispravno, prelijepo, pre..ne znam. Prije nego je moj tata postao ovakav kakav je, čula sam da je bio dobra osoba. Nježan, pažljiv, pokušavao pomoći ljudima, stvarno jedna draga osoba koju je moja mama volila. Nitko nije mogao pretpostaviti da će se pretvoriti u čudovište, nasilnu i zlu osobu koja voli piti i pakostiti ljudima. Nitko nije to očekivao. I to je ono čega me je strah.. Naš život je sličan onome kao u pjesmi, volimo se i živimo skupa i ne možre biti ljepše, ali mene je tako strah da će se ovako nešto dogoditi. Da ćemo se jednog dana prestati truditi učiniti nešto i pretvoriti se u ogorčene ljude, da ćeš početi piti, postati nasilan.. da, znam da to ne postoji u tebi, ali bojim se da bi se to moglo roditi.. Bojim se da bi život bez para mogao od nas učiniti strance. Jednostavno me je strah, ne želim učiniti istu pogrešku kao moja mama, vjenčati se za čovjeka za kojeg mislim da je predivan a koji na kraju se pretvori u nešto loše i bolesno. Ne želim patiti, ne želim se boriti opet kao moja mama, ne želim se pretvoriti u osobu kakva je ona, ogorčenu, ljutu, tužnu, bolesnu. Ja vjerujem da je naša ljubav prava i želim provesti život s tobom,to više no išta, ali ne mogu si pomoći da ne pomislim da ne srljam u nešto što se može pretvoriti u ogromnu pogrešku.. Kad bi bar postojao neki način na koji mogu saznati da se to nikad, ali nikad neće dogoditi.. Volim te. |
- 09:57 -
Speak your mind (1) -
#
