osoba sam koja puno priča. nekad i previše. često izlanem nešto što ne bih trebala.
nadam se da znam biti i duhovita u razgovoru. najdraži zna da li je to tako :-)
radio mi je nezaobilazan dio dana. uvijek mi nešto svira, a ja često pjevušim. nekad i bez glazbe. najdraži zna :-)
but still...
postoje trenuci u kojima se zatvaram poput školjke. šutim. i šutim. i šutim.
i onda se svi zabrinu. da što mi je. da jesam li dobro. da što me muči.
pustite me, ljudi. dobro sam. ništa mi nije. samo šutim.
na taj način punim baterije. spremam se za daljnje korake. u životu.
kontradikcija je moje srednje ime, zar ne? a s druge strane, on što potrošiš, moraš i nadomjestiti. za mene su to riječi. izgovorene.
pisanje? kontradiktorno, naravno. prepuna sam misli koje mi se roje, a ne uspijem ih sve kanalizirati.
u ono moje vrijeme šutnje, one se same slažu. ali, ja ih ne zapisujem. greška? možda.
šutnja je zlato. znaju stari ljudi.
za mene, šutnja je voda. kad ožednim, tu pijem.
i ne, nije mi ništa. dobro sam. ne muči me ništa. samo šutim...
