ponedjeljak, 31.07.2006.
Priča se da je bilo baš tako ...
|
Max, plavokosi dečko, zgodan, 24 godine išao je po cesti i fućkao neku melodiju: fiju – fiju – fu – fu – fi .....
Odjednom ugleda on babu Mandu kako hoda i u svakoj ruci nosi vrečicu.. «Baba Mando, gdje si krenula?» pita Max. «Eto me, mali, idem kući sa tržnice. Kupila sam krumpire, jabuke i banane, i neko meso i sad sve to nosim. Ajde mi pomozi.» odgovori baba Manda. A baba Manda (75 godina) bila je silno zaljubljena u Maxa. I tako Max pomogne babi Mandi nositi vrečice prema kući. Pita Max: «Baba Mando, a kako je Blanša?» A blanša je Bila unuka od Babe Mande. Prekrasna djevojka (23 god) duge plave kose, uvijek moderno obučena. Imala je mnoge obožavatelje, a jedan je čak bio i špijun u pakistanskoj ambasadi.... I Max je bio zaljubljen u Blanšu. «Dobro je Blanša. A zašto te to zanima?» kaže baba Manda. «Samo pitam. Zar je to protuzakonito?» kaže Max. «Nije.» odgovori Baba Manda. «Znam. Studiram pravo i razumijem se u zakone.» kaže Max. «Šta će ti pravo? Trebao si postati pilot. Pa da jednog dana zajedno skočimo s padobranom.» rekla je baba Manda. Max nije ništa odgovorio. Samo je šutio, a onda je nastavio fućkati onu melodiju: fiju – fiju – fu – fu – fi .... I došli oni u kuću babe Mande. Max je tamo popio sok, a onda je otišao jer mu se žurilo na trening u teretanu koja se zvala «Fitness centar i mesnica Jankec». A tako se zvala jer je Jankec u istoj zgradi imao i mesnicu i teretanu, a bio je tako škrt da nije mogao kupiti dve ploče s nazivom, nego je sve moralo pisati na jednoj..... Putem do teretane, sretne Max Blanšu. Pozove ju na sok. I tako njih dvoje razgovaraju, a onda Max kaže: «Blanšo, tako si prekrasna. Tvoja koža je meka poput svile.... Tvoje oči su plave poput mora.... Tvoja kosa je tako divna .. poput najljepše kose na svijetu». A Blanša odgovori: «A to ti je od onog šampona od morske soli ča san si kupila u marketu. Bija je jako skup, zato i triba da mi kosa bude lipa.A ti šampon mi je preporučija moj zubar koji mi je jučer popravija četvrti zub, gori, livo...... Ajme, zaboravila san boršu. Valjda mi je ostala kod mog prijatelja. On ti radi ka špijun u pakistanskoj ambasadi. To ti je jako opasan posa. Moja prija Ane misli da je taj momak lip ka slika. A meni se baš previše i ne sviđa. Malo je previše feminiziran za moj ukus. Al inače se lipo slažemo. Obećala san Ane da ću ih upoznat. I zato triban .....» Max više nije mogao slušati. «Pa daj šuti!!!! Koliko možeš pričati?! Ima li tome kraja!?» izderao se Max iz sveg glasa na Blanšu. Blanša je ostala ukipljena. Ostali gosti u kafiću su promatrali što se dešava. Počeli su došaptavati. «A šta vi gledate?» izderao se Max, lupio šakom po stolu i izjurio iz kafića ...... «Ajme, i ovi je pobjega. Ako tako nastavu, ostat ću usidjelica. Izgleda da triban prominit tehnike zavođenja.» rekla je Blanša, ustala i otišla iz kafića. .... U tom trenutku ugase se svjetla na pozornici. Predstava je bila gotova. Publika počne pljeskati. Svi su bili oduševljeni. Vikali su: «Bravo! Bravo!» Glumci izađu na pozornicu i poklone se. THE END |
