...alkmene...

...najprije da se pohvalim širokoj naciji da san dala prvu godinu besramno teškog faksa...ma prosto katastrofalno već san se bila psihički i fizički i sve to skupa pripremila svojima kazat da nema šanse ali čini se da je bog velik...i da voli ovu zalutalu ovčicu....nago lipo san van se ja jučer spakirala...znate ono malo moje bijedne robice kaj imam...i ono malo nove šta san kupila dok san ličila depresiju od učenja...i uputila sa na moj lipi jug...ma malo san van cilin puten bila skeptična ...a jebi ga nakon lita ekstra lita vratila san se u zagreb i ponovo se navikla na malodramatičnu situaciju u kojoj se nalazi 80% studoša kad se vrati u kontinenetalu...a sad opet moran doli...ma prvih pet dana van je luksuz ono điraješ po komšiluku sa indeksom kitiš se perjem i skupo naplačuješ svoj uspjeh...ali nakon pet dana ko da nikad nisi ni otiša sve po straon...a još ekipa...nikako da se navikneš na te odlaske i dolaske...non stop te mire jesi li se šta prominia jesi počeo govori kaj...tipična malograđanska tradicija...ali opet ti fale...
...kad malo bolje promislin meni van je u zagrebu super...ma svaki se čovik snađe...to nam je nekakav unutarnji nagon...ili ćeš se potrudit da ti bude jebeno ili ćeš grintat cili život i ne pomaknit se sa jednog mista...ma ja san ipak prvi tip...pere i mene digod ludilo i sve bi najradije poslala na jedno lipo misto skupila stvari i više se nikad ne vratila u taj jebeno sivi grad...ali ne valja odustajat dignit ruke od nečega kad znam da san krv piškila da se domognem toga...ne dam se....
...i tako san van se ja vratila u moje lipo malo misto još se rekuperajen od svega...a tribate mi vidit starce ma cvitaju ko ljiljani za svetoga antu...vratila se kruška njihova...majčino srce...evo ti 100 eura...
...učinila san đir po kvartu sinoć...ma to uvik napravin kad se vratin...to mi je nekakva jeziva tradicija...znan da san posli te đirade uvik loše volje..pere me nostalgija...vrate van se neke slike...ono dica puno dice ja jedno od njih ekipa maslina šipci KRAĐA zajebancija ono život iz bajke sve četri u zraku...poželin vratiti vrime bar na par minuta...
...za karaj nešto sasvim glupo a moran nekome kazat znan da vi ne možete nikome reć...puca me neka ljubav...ajme meni ako san pukla na njega ukokat ću se ...bane on je u zagrebu...i kul je...

…I TAKO SAN VAN SE JA JUTROS DIGLA…GLAVA MI JE PUCALA NA TRISTA DJELOVA…A TAKO MI I TRIBA KAD SAN U KOMADU PRISPAVALA JEBENIH 24 SATA…MA NIJE NIKAKAV MAMURLUK U PITANJU NEGO SAN POSJETILA JEDNO MALO DRUŽENJE KOD PRIKA S FAKSA I BILO MI JE SUPERIŠKA…ONAKO LAGANO PIJUCKANJE I KOJEKAKVE VESELE RADNJE IGRANJE KARATA I TAKO…DRUŽENJE S PAJKANIMA…SVE U SVEMU JAKO UGODNO…NEGO SMO TU VEČER JA I MOJA FIBICA MALA IGRALE JEDNU INFANTILNU DAVNO ZABORAVLJENU OSNOVNŠKOLSKU IGRU S KARTAMA…AJ GATALA MI JE …I TAKO SMO SE MI ZEKILE…AJ MISLI NA NJEGA DOK TI MIŠAN KARTE…A JEBEN MU MORAN LI…NISAN VEĆ PET DANA TAMAN SAN MISLILA DA JE NAPOKON GOTOVO KAD ONA MENI AJ MISLI NA NJEGA…MA TILA SAN JE PROKINIT NOGON…A ŠTA JE NAJGORE KARTE SU MI JEBENO DOBRO ISPALE…I TAKO SAN SE JA AUTOMACKI BACILA U TUPILO…MA NE ZNANA ŠTA JE MENI TA STVAR LJUBAV MI NIKAKO NE IDE…ILI JA NE ŽELIN DA IDE…MAMA ME PITALA JESAN LI PEDER KOLIKO DUGO VEĆ NISAN IMAL SOLIDAN MUŠKO-ŽENSKI ODNOS DA NE KAŽEN VEZU…MA SVI ME NEKAKO MATLETIRAJU….JA SAD VIŠE SAMA NE ZNAN JELI DO MENE ILI NE ZNAN ŠTA…MA JA NE ZNAN ŠTA BI JA NIJE DA NE MOGU KAŽU DA IMAN AFINITETE….MA I PROBALA SAN JA I VIŠE PUTA ALI ZA MENE JE LJUBAV FIZIKALNA KEMIJA…AKO TO UOPĆE POSTOJI ZVUČI TEŠKO PA MISLIN DA JE…UVATI MENE DIGOD FJAKA ZA NEKIN AJME DA MI JE SAD MOMAK A TO VAN JE U PROSJEKU SVAKO TRI TJEDNA NA PO SATA I ONDA ME ZOVNE BANUŠA AJMO NA KAVU I JA ZABORAVIN ŠTA SAN ONO TILA I ŠTA MI JE ONO FALILO…MA MENI VAN SE RIGA OD ROMANTIKE I TE NAKAKVE POVEZANOSTI S NEKIN ONO KAD MI SE ŽELUDAC TRESKA I KAD NE MOGU VLADAT SOBON..A JA NE VOLIN KAD NISAN SVOJA I KAD NEŠTO TREĆE VLADA SA MNOM….A JOŠ UZ TO NISAN NAŠLA ONO NEŠTO ZBOG KOGA BI SE TILA OSJEĆAT TAKO…DA ZADOVOLJAVA SVE ONO ŠTO JA ŽELIN KOD NEKE OSOBE DA JOJ SE U POTPUNOSTI PREPUSTIN…SVE U SVEMU NEKA MI JE BLOKADA I NE MOGU SE IZVUČ I Z NJE…NADAN SE DA ĆE PROĆ…NEĆU FORSIRAT NIŠTA….ALI MISLIN DA ĆE MI TRIBAT JOŠ JAKO PUNO VRIMENA DA SE POKRENEN…
…NEGO DOSTA O LJUBAVI…SAD ME JE ZVALA MOJA NAJBOLJAPRIJA DA MI JE MOMAK OD DRUGE NAJBOLJE PRIJE S KOJIN JE U PROSJEKU TRI TJEDNA ISTETOVIRA PRVO SLOVO NJEZINOG IMENA I HOROSKOPSKI ZNAK KRAJ TOGA NA RUKU…UZELA SAN KAJIN I IZBACILA IZ SEBE SVE ŽIVO…NEKIMA JE TO ROMANTIČNO…MA SATRAT ĆU JE ŽIVU KAD SE KALAN DOLI…A NJEMU ĆU ODSIĆ RUKU SA TON REDIKULOZNON TETOVAŽON…I TAKO SAN SAD MALO LJUTITA…IDEN NEŠTA POJIST DA SE SMIRIN A VRIME JE DA ŠTOGOD I POČNENE UČIT…SVE U SVEMU LIP POZDRAV…JEDNA MALA ANKETA…KAKO VI ZAMIŠLJATE VANZEMALJCE….

…jučer san jednoj priji rekla da san otvorila svoj blog i tako da mi je to baš kul…ona me pogledala s onim svojim pogledom iz kojeg iskri…JADNICE…a šta ću kad mi je život posljednjih tjedana toliko jadan da ne može bit jadniji…sve se svelo na učenje idiotski glupog gradiva…ma zanimalo bi to mene inače ali kad pod tolikim pritiskom moraš naučit kad je tomislav prdnio i znaš da ti o tome ovisi upis jebene druge godine dođe ti da legneš i spavaš…zaboraviš cilu tu glupu gongulu…staviš ruksak na leđa i pobigneš na kubu…zaposliš se ko kastrov čistać pušaka i dobiješ privilegiju da ne razmišljaš ni o čemu …što ti manje život pruži to ti je bolje…znaš da si jadan i jebi ga pomiriš se s time…a ovako svaki te dan neki kurac jebe…vuku te na sve strane…očekuju o tebe a ni sam ne znaš koliko im možeš dat…sve u svemu dosta o mom trenutačnom stanju uma tako mi je kao mi je…nisan sigurna jesan li si sama to izabrala ili masa oko mene…ali ne odustajen…phoebe ne odustajemo…

…nego trenutačno me nešto drugo muči tila bi prokomentirat jednu rečenicu koju san napisala u prošlom postu a ta je da ja volin sebe…znan da zvuči totalno glupo i užasno je to čut kad to neko kaže za sebe…zvuči iritantno…ali to nisam tvrdila u lošem smislu onom ja the best…(iako nisan bila daleko)…ovo je moj blog i tila san okarakterizirat sebe…mislin da je idiotski skrivat tako logičnu stvar…možeš biti ljudina i po ono dobričina žešća…ali opet voliš sebe…za mene je to nekakvo unutarnje stanje ako ne posjeduješ taj osjećaj…a prika sjeban si…eto ne znan jesan li se uspila objasnit a ako nisan nema veze…dosta je meni mojih laži zato priznajte(haj stane)…pa voli te se…niste najlipši ni najzgodniji…ali voli te se…niste ni najinteligentniji a ni najnajzabavniji…ali voli te se…i ritko kad ćete to priznat i sebi i drugima…a radi vašeg psihičkog stanja priznajte si…imamo i godina i pameti da skontamo i kako izgledamo i kakvi smo ljudi…možemo cili život patit zbog ovih ili onim nedostataka ali pametan čovik prihvati spozaju da je satkan od milijuna mana ali i jebenih vrlina…triba samo odvagnut i znat iskoristit…i naravno bit sritan….najsritniji…jer život ide dalje život brzo prolazi…

...kažu da san cura koja voli vozit trendove...zovu me šminkericom...ponekad snobicom...vole moj ormar...ponekad ih živciram...ne vole moju tvrdoglavost...moju razmaženost...moju umišljenu zatvorenost...moju samouvjerenost....ALI IPAK ME VOLE
...vole moje ispade...glupe ispade...vole moju zaigranost koja graniči s dječijom..vole moju tupost ponekad namjernu...mislim da vole moj duh...slobodni duh...moju temperamentnost moj bespomoćni plač kad ne znan šta ću...
A JA VOLIM SEBE....

...ne nisam egocentrična nego razumna...


...nisam imala namjeru pisat svoj blog iskrena sam volim dijelit svoje tajne sa osobama koje su mi bliske...volim tako stvarat niti povjerenja među nama...nisam sigurna želim li to dijelit i sa ostatkom svijeta ali probat ću...mislim da će ovaj blog biti baziran na pojmu prijateljstva...jer je to jedna od stvari koje najviše uveseljavaju moj život...ne znam imam li prave prijatelje i ne zanam jesam li ja prava prijateljica njima...ali bi bez njih bila izgubljena...
...možda je to dokaz moje društvenosti...neman pojam.....


...ovaj blog će biti posvećen nekim stvarima iz prošlosti na neki način ću ovako ostaviti biljeg, dokaz nekih davnih vremena, osoba, trenutaka koji su me obilježili kao ljudova...
...ali usput ćemo i pričati o sadašnjosti i svemu onome što je preda mnom...
...nekad ću bit dosadna kao danas nekad ću biti smješna a nekad samo inteligentno zanimiljiva...moš mislit......MOJ PROSTOR...MOJ PROSTOR ....to je to moj kutak