Moje vidjenje (moguceg) III cina "Cekajuci Godoa"
|
Treći čin Posle 10 dana. Isti čas. Isto mesto. Estragon spava. Cipele mu vise na drvetu, na kome nije preostao ni jedan list. Vladimir prilazi Estragonu I budi ga. Vladimir: Budi se. ( Estragon se prevrce na drugu stranu I nastavlja da spava.)... Budi se. Estragon: Šta hoćeš ? Vladimir: Ništa. Estragon: Što si me onda probudio? (Propinje se kako bi dohvatio cipele.) Vladimir: Dosadno mi je. Estragon: Jel dolazio Godo ? (Nazuva desnu, a zatim I levu cipelu.) Vladimir: Ne. Estragon: Jesi li siguran ? Vladimir: U potpunosti. Estragon: Šta ćemo sad da radimo ? Vladimir: Da čekamo. Estragon: Koga ? Vladimir (cinično) : (cinično) Pa Godoa. Estragon: A šta ćemo ako on I danas ne dođe ? Vladimir: Ništa, čeka ćemo I dalje. Estragon (smoreno) : Dosadilo mi je da čekam. Vladimir: I meni, ali moramo da čekamo. Samo on može da nas izvuče. Estragon: Da nas izvuče ? Iz čega ? Vladimir: Ne sećam se iz čega, ali setiću se kad za to dođe vreme. Estragon: A kad će doći vreme za to ? Vladimir: Pa kad dođe Godo. Estragon: A hoće li on uopšte doći ? Vladimir: Možda hoće, možda neće. Estragon: Kako sad to možda hoće, možda neće ? Ili će doći ili neće ! Odluči se već jednom ! Vladimir (već vidno isfrustriran) : Nisam ti ja prorok pa da mogu tačno da ti kažem. Estragon: Nisam ni ja rekao da si prorok, samo sam te pitao da li će Godo doći ili neće. Vladimir (prilazi Estragonu) : Daj mi kaiš. Estragon: Zašto ? Vladimir: Hoću da se obesim. Estragon: Zašto hoćes da se obesiš ? Vladimir (dere se) : Da više ne bi morao da odgovaram na tvoja glupa i dosadna pitanja. Estragon (uvređeno) : A je li, gospodinu su moja pitanja glupa ? Sad ti ne dam kaiš dok mi se ne izvineš. Vladimir: Tebi da se izvinem ? Nema šanse. Estrgon: Pa dobro onada ti ne dam kaiš. Vladimir: Daj mi kaiš. (Saginje se i dohvata jedan poveći kamen.) Estragon: Neću. Vladimir: Jesi li siguran ? (Obilazi Estragona i staje mu iza leđa) Estragon: U potpunosti. Vladimir: Pa dobro. U tom trenutku Vladimir udara Estragona kamenom po glavi. Estragon pada licem okrenutim ka zemlji. Vladimir zatim nastavlja da ga udara po glavi... Posle par minuta Vladimir iz Estragonovih pantalona vadi kaiš. Vladimir (sam sebi) : Tako mu i treba kad nije hteo da mi da kaiš. Ostaviću ga da leži par minuta. Posle pola sata. Vladimir: Estragone diži se. (Estragon ne reaguje.) Estragone diži se kad ti kažem. Estragon i dalje ne reaguje. Vladimir mu prilazi i prevrće ga na leđa i Doživljava šok. Vladimir (sam sebi) : O ne šta sam to uradio, šta sam uradio ? Ubio sam svog najboljeg i jedinog prijatelja. Šta sad da radim ? Više nemam nikoga, ostao sam sam. Znam, sad ću da se obesim. (Penje se na drvo) Vladimiru je trebalo dobrih pola sata da se popne na drvo i da nađe odgovarajuću granu, dovoljno debelu da izdrži njegovih 70-ak kila. Zatim je sebi jedan deo kaiša vezao oko vrata, a drugi deo oko grane. Malo je oklevao, a zatim je skočio. Pauza od 5 minuta. Posle 5 sati. Isto mesto. Pod drvetom leži Estragon u lokvi krvi, a na drvetu visi obešen Vladimir. Pala je noć. Na scenu ulazi mali čovečuljak obučen sav u crno. Jedini svetli detalj na njemu je njegova bela brada koja se svetluca na mesečini. Čovečuljak (sam sebi videvši mrtve Vladimira i Estragona) : Izgleda da sam ipak zakasnio. ZAVESA |