|
Probudih se u nedjelju ujutro.Ogledala sam se po sobi.U njoj je bila jedino Astrid.Primjetila sam da plače i da nema Katarininih stvari.
Ja:Gdje je Kat?
Astrid:Daleko od nas.Mallorca) i
Ja:A tko...
Astrid:Tri pokušaja...nije Malfoy...
Ja:Davis?
Astrid kimne.
Ja:Je li već otišao?
Astrid ponovo kimne.
Astrid:Došli su Beuxbatonci i Durmstrangovci.Došla je i Ayumi.
Ja:Ozbiljno?Kaj nije turnir od 17 godina?
Astrid:Ove godine od 16.
Ja:ali Ayu još nema 16.
Astrid:Malo su promijenili pravila.Svi na od 6. godine nadalje imaju se pravo natjecati.Morgana se već prijavila.
Ja:A gdje je ona?Moram joj zaželjeti sretan roćkas.
Astrid:Mislim da je dolje na doručku.
Ja:A Mike?
Astrid:Dolje je u društvenoj.Kaj se u stvari događa između vas dvoje?
Ja:Nemam poma.Nije mi se ispričao,bar ne još,a ja nisam luda da mu se ispričavam što sam spasila život best frendu.
Astrid:Mda.
Ja:Idem nać Morganu.
Sišla sam u durštvenu.Mike je sjedio u fotljei i buljio u stepenice.Čekao me.
Ja:Kaj?-upitala sam hladno.
Mike:Pa...mislim da je naša svađa malo prešla granice i ako mi se ispričaš možemo nastaviti s vezom.
Ja.da ti se ispričam jer sam best frendu spasila život,nakon čega si me ti optužio da sam zaljubljena u njega?!
Mike:Pa...da.
Ja:Mike,spasila sam mu život,ništa više,ali ako se ti i dalje budeš ponašo ko kreten...
Mike:Zacopana si u njega ko tele...
Ja:Saberi se.
Pokušala sam otići kro portret ali me uhvatio iodgurnuo prema kaminu.
Ja:Makni se degenu.
Izvukao je štapić.
Mike:Ispričaj se i možeš kamo hoćeš.U portivnom ćeš požaliti.Accio Alexin štapić!
Moj štapić je odletio iz mog džepa njemu u ruku.
Ja:Neću ti se ispričavati za to što sam nekome spasila život.Vrati mi štapić
Mike:Evo ti ga.
Bacio mi je štapić.Spremila sma ga u namjeri da odem.Krenula sam prema portretu.Gotovo sam prošla kraj Mikea kad...-pljus!Snažan udarac njegove ruke srušio me na pod.
Mike:Ti ne ideš nikamo dok se ne ispričaš.
Niz stube se spustila Astrid.Vidjlea je mene na podu i Mikeovu ruku još u zamahu.
Astrid:Petrificus totales!-viknula je uperivši štapić prema Mikeu.Skamenio se.
Astrid:Jesi dobro?
Ja:Mislim da jesam.
Astrid:Ubit ću tog mamlaza.Ako on misli da može udarat moju best frendicu...
Ja:Ma pusti ga sad kad je skamenjen...idem ja do Morgane.
Astrid:A poklon?
Namignula sam joj i izašla iz društvene.Sišla sam u veliku.Tamo je Morgana već otpakirala...
Morgana:Ludo!Uber cool!
Naime,ja sam joj poštom poslala haljinu:
pa i meni je luda...
Morgana je dotrčala do mene i zagrlila me.
Ja:Sretan rođendan!
Morgana:Thanks srce.
Odlijepila se od mene i ja sam prišla Ayumi,jer su cure iz Beuxbatona sjedile kod Rawenclava.Kraj nje je sjedio Harry s jednom rukom oko njenih ramena.Osmijehnula sam se i sjlea kraj nje.
Ja:I kaj ima u Francuskoj?
Ayu:Alex!-rekla je s radošću u glasu i zagrlila me.
Ja:Je,ja sam.Ko je ovaj mamlaz kraje tebe?-pokazala sam na Harryja.
Ayu:Nemam pojma.Ko si ti?
Harry:Ja sam vanzemaljac s Plutona.Došao sam ovamo jer je tamo bilo prehladno.
Prasnule smo u smijeh.Poslije doručka sam otišla do jezera i sjela na obalu.Ubrzo je Mike sjeo kraj mene.
Ja:Kaj ti hoćeš?
Mike:Žao mi je.
Ja:Sad je malo kasno za to.-rekla sam mu pokazujući mu masnicu.
Mike:Ne,stvarno.Ne znam što me spopalo...
Ja:Nije me briga.Žao mi je,Mike,ali ovo mi je najkraća veza u životu.I upravo je završila...
Mike:Alex,stvarno mi je žao,i zbog udarca i zbog optuživanja...
Ja:Goni se,Mike.Ioanko misliš samo na sebe.Ne trebam takvu vezu.
Mike:Ali...ja te volim...i...
Ja:Kasno si se sjetio.Najbolje bi ti bilo da se nosiš iz mog života...pusti me,Mike,nije me briga više...nije me briga...
Mike(šapće):Ali ja znam da te briga i da me voliš...-rasplakao se.Sjela sam nazad k njemu.
Ja(šapćem):Nemoj plakati.Ja te volim...-sada sam se i ja rasplakala.
Pogledao me suznih očiju.
Mike:Nisam te željeo udariti.Boli li te još?
Dotaknuo mi je masnicu.
Alex:Au.-pobjeglo mi je.
Mike:Oprosti.
Zagrlio me.Nisam ga odgurnula.U očima sam mu vidjle da mu je zbilja žao zbog svega što se dogodilo.
***
Pao je mrak,a ja sam još uvijek sjedila na obali jezera.Mike je otišao.Ne znam zašto sam sjedila tamo.Čekala sam...nešto...na Karkaroffovoj lađi su se pogasila sva svijetla...ja sam još sjedila...ni jedno svijetlo nije gorilo ni u dvorcu,a bome ni u Beuxbatonskoj kočiji...dakle,bio je potpuni mrak,a ja sam sjedila na obali jezera...kraj mene se stvorio Dumbledore...
Dumby:Znaš,ti bu već odavno trebala spavati.Sutra imaš nastavu.
Ja:Znam.Idem nazad u dvorac...
Dumby:Čekaj.-uhvatio me za ruku i ja sam sjela kraj njega.-Ne idi.Usamljen sam.
Ja:Why should I care?
Dumby:Ne znam.Samo ostani.
Ja:Ja nisam psihijatar.
Dumby:Ne tražim te da govoriš.Samo sjedni ovdje.
Sjela sam.
Dumby:Ti si Alex,zar ne?
Ja:Da.
Dumby:Koliko ti je godina?
Ja:Iduće godine ću navršiti 16.
Dumby:Lijepo.Pišeš li ponekad roditeljima ili oni tebi?
Ja:Moji roditelji su poginuli u borbi s Voldemortom.
Dumby:Oh.Žao mi je.
Ja:To ih neće vratiti...idem,dosta sam bila vaša potpora...
Dumby:I ne trebaš više biti...
Otišla sam u spavaonicu i zaspala ko klada.Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz...
.................................TO BE CONTINUED...............................
P.S.Ovo je zadnji post koji sam ja natipkala ovaj mjesec.Ostale će tipkati Morgana,jer ja idem na more sutra,a tamo nema kompa,a stari ne da laptop,pa...ovog tjedna uopće neće biti postova,ni mojih,ni Morganinih,jer je ona na Pašmanu pa ne može tipkati...pa-pa ljudovi!
|
