|
Opis bloga
samo me nekad puca to nešto... pa bolje ovako da me ne propuca :) credits
xxxx |
U jednom momentu mi je čak palo na pamet da smrt nikad nije izgledala dalje. To ne zvuči kao ja... Bože... Fak... Ja sam bila ta. Ona tamo na... u zagrljaju, ta. užas, to sam stvarno bila ja, zaista, ondje sam bila ja! ondje sam bila!! Mislim da će mi se utroba potrgat. Mozak mi se rastvara u ulje metvice, boli. Boli me previše pisati o ovome. Ako pišem o ovome znači da mi je stalo nešto manje nego ja to umišljam, da sam sposobna pisati o ovome. Ako se prisilim pisati o ovome, bit će lakše, stati će mi manje. imam njegova pisma još. Naravno da ih imam, sama neće nestati, a ja ih ne mogu ni dotaći. Da mogu, pročitala bih, šta bih trebala baciti? Sad sjede tamo u kutu kao zloguka životinja, kao crna rupa me privlače i plaše, i zašto mu se iad ruka digla da ih napiše? Ili da me dotakne? Otrov čisti. Otrovno je čist. I tako obično neobičan. REkao je da nikad neće odustati od mene. Ipak je. Ima novi kamiončić. Užas! JA sam bila kamiončić. Sad nisam. Užas. Jesam li ja išta ako nisam njegov kamiončić?? Imam sve simptome zaljubljene osobe. Ali ja nisam zaljubljena. Zbilja nisam zbiljazbiljazbiljazbilja!!! AAA nisam!!! Terbam biti zaljubljena u nekog drugog. Zašto za boga miloga mi prsti pišu o njemu?? Mindfuck. Trebam raditi, trebam prevoditi, ne trebam nikoga! Da barem nemam nikoga. Ili barem... AAAA Fakfakfak... Prevoditi, raditi, bilo što, ići negdje, sama! Molim vas, molim vas pustite me... Tako je loše sve a izgleda tako dobro... Izgleda predobro, gadi mi se koliko dobro sve to izgleda, kao da je ušminkano, a više od pola nije, i svašta... Curi mi nos i kao da će mi se svijet srušiti jer sam vidjela sa novom igračkom, nasmješenog, lijepog kao ikona, sjajnog, sunce. A možda već je, ne baš srušio, ali barem napukao. A mogla sam biti sretna u neznanju. Što ti je život. Mogla sam ne znati ništa. Spina promjenila adresu. Neznanje -> Banana. |