|
|
| travanj, 2007 | > | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ey, evo ja napravila novi blog.
Prošli sam nešta zeznula i više ga ne mogu (i ne želim) koristit.
Ime bloga (aj` uživaj) je zapravo nastalo od zajebancije u razredu,
zapravo, uglavnom između mene i Anje. To nema nekog prevelikog
smisla, ali se nama sviđa.
Pa, kako svi u boxevima pišu o sebi, mogla bi i ja:
zovem se Laura, moja mama me rodila jednog prekrasnog dana
19.6.``92. i svake godine na taj dan obilježavam svoj rođendan.
Idem u 8.c razred, a poslije toga ću vjerojatno u našu,
dobro nam poznatu gimnaziju.
Živim u Sisku, nekom prekrasnom, nekom odurnom gradu.
Meni je najčešće Sisak nešta između toga dvoje.
Najbolje su mi frendice Mimara, Anja, Roberta, Ivana, Tena...
Najfrendovi su mi Plavac, Matko, Matej, Volk...
Ima još i frendova i frendica, ali mi se neda nabrajati.
Šta se tiče glazbe, ja slušam sve i svašta.
Najviše mi odgovara rock, ali to ne znači da ne slušam ništa drugo.
Jedino šta mi ne odgovara je onaj teški metal i narodnjaci.
Ja još uvijek neznam kakvog će karaktera biti ovaj blog,
ali se nadam da će vam se svidjet. Pusa... 
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
Ovo je blog moje frendice Roberte, ona piše uglavnom o sebi i o našem razredu. Naći ćete tu svega...
Vlatkin blog, nisam ga baš često posjećivala, ali bi trebala, a isto tako i vi...
Matejov blog, zapeo je na 3 posta i ne zna kak dalje, al eto i njegov blog, da se ne ljuti...
Okrugličin blog, ja ga osobno baš i ne poznam, ali sve najbolje o njemu...
Pi*** Horvat blog, obavezno morate posjetit, ne treba previše objašnjavat...
Ovo je blog od Plavca, ista priča kao i kod Mateja, samo što ima još manje postova...
Svenov blog, nemam šta komentirat, sami pogledajte...
Fičč, napokon počeo pisat postove, a ne samo stavljat pjesme i igrice, dobar je blog...
Volk, super lik i super blog, obavezno posjetit, iako mu je to sada stari blog...
Marijin blog, ostavlja mi komentare, pa je ja odlučila stavit u linkiće...
Lucijin blog, super cura i super postovi, ima puno inspiracije koju odlično koristi u pisanju postova...
Blog moje sestre i sestrične, neću vam komentirat, nego sami pogledajte...
Karlov blog, sami prokomentirajte kak znate, u redu je...
Mrgin i Volkov blog, super je, ima puno dobre glazbe i dobrih postova...
Mimarin blog, super cura, super frendica, super blog...
Koliko me dobro poznajete? OBAVEZNO rješit!
Provjerite koliko se vaš simpa zbilja zanima za vas i da li se vrijedi potruditi oko njega/nje ili ne...
Eto, to sam vam ja...valjda...
L Light A Ambitious U Unreal R Responsible A Accurate
Name Acronym Generator
From Go-Quiz.com
E, ljudi,
Roberta mi je proslijedila ovu štafetu i sad bi ja trebala na pisat priču po rječima koje mi je ona zadala...
Rijieči su ove:
-sladoled
-stolica
-noge
-šešir
-kanta za smeće
Pa evo priče:
I tako hoda Roberta gradom sa sladoledom
Snjeguljicom u ruci. Svi je gledaju kakva je to frajerica sa Snjeguljicom u ruci...Na glavi joj se vijori prekrasni stari šešir kojeg je netom prije izvadila iz koša za smeće. Pošto je jako dugo hodala gradom, morala se malo odmorit. Otišla je do prve trgovine namještajem i sjela na prvu stolicu koju je vidjela.
Tak se ona odmarala dosta dugo, sve dok nije prošao neki pedofil pored nje i doviknuo "e, dobre noge, mala!".
To bi bilo sve od mene,
Roberta, nadam se da si zadovoljna pričom...
Ja je proslijeđujem
-svojoj sestri i sestrični
-mrgi i volku
-mariji
Riječi su vam:
-gol
-automobil
-najlonke
-višnja
-kondom
Sad se vi potrudite da od ovog napravite priču...
Evo mene...
Trenutno nemam baš nekih ideja o čem bi pisala, pa sam odlučila da ni ne pišem ništa na silu...
Kada se nečeg sjetim il mi nešta puhne, napisat ću novi post...
Do tad ću vam vjerojatno samo stavljati kojekakve spotove i gluposti, pa uživajte dok ne morate čitati šta pišem...šala...nadam se...
Odmah ću vam sada stavit parodiju na crtić Madagaskar...
Morate pogledat ovo, odlično je...
Kak vam se sviđa???
Ej, ljudovi,
ja se vratila iz Gardalanda!
Bilo mi je jeebeno!
Stvarno je super, odlično je...
Prvo sam mislila da na ništa neću ići, ali kad sam ja to vidjela, jednostavno sam morala...
Adrenalin je radio sto na sat...
Da vas ne zamaram svojom pričom, našla sam mix Gardaland, pa to pogledajte (iako je sto puta bolje uživo)...
Uživajte...
Ovo je sada Blue Tornado. Stvar je odlična, to je kao glavna atrakcija Gardalanda...
I za kraj, jedna sličica... Ovako ja nisam izgledala...bar se nadam...?
Svi su opsjednuti veličinom. I cure i dečki (naravno, više dečki).
Prvo da o opsjednošću cura počnem, jer to bolje razumijem...
Dakle, još dok su male, cure raspravljaju o tome. Sve cure na neki način pokušavaju dokazati da su odraslije i zrelije, nego što to stvarno jesu.
Pa dok im još određeni dijelovi tijela nisu ni počeli rasti, cure se već hvale veličinom svojih, da tako kažem, ženskih obilježja.
Kasnije već (pubertet), ne moraju ni glumit, jer svaka cura već ima malo veće grudi. One koje se još nisu razvile ili barem ne toliko kao ostatak cura u razredu ili u školu, rade sve kako bi im se grudi činile veće. Neke stavljaju maramice i druga pomagala, neke kupuju 2 broja veći grudnjak pa sve viri iz majice, neke kupuju one push-up grudnjake da budu malo veće i tak... Ima puno načina da se pokaže ono čega zapravo nema.
One cure koje su se već razvile (možda i previše za svoje godine) oblače sve dekoltirane majice. Bez obzira jesu u školi ili na placu, stalno nose majice širokih otvora ili naprave neki otvor ako ga već nema na majici.
Neke cure ne razumiju da im se drugi (najviše dečki, a zbog njih to sve i rade) zapravo rugaju i smiju im se. Ne razumiju da se kuži ako im se veličina grudi mijenja iz dana u dan... Hvala Bogu, ja ne poznajem previše takvih cura koje to rade, iako ih ima oveći broj.
Kad sam sad dečkima učinila život zanimljivijim jer znaju neke naše tajne (koje zapravo i nisu toliko tajne), idem malo pisat o njima i spustit ih na zemlju.
Dečki su najviše opsjednuti veličinom. Sve drugo je sporedno, najvažnije da njihov prijatelj više nije "mali ovaj" ili "mali onaj". Dečki najviše vremena ne provode pričajući o tome koliko im je velik, nego najviše vremena provode zajebavajući druge dečke da im je mali. Oni neprestano zbijaju šale na veličinu prijatelja nekog njihovog prijatelja. Dečki se hvale i svojim "postignućima", koja (ako malo pažljivije slušaš) ni ne postoje.
Svako novo izlaganje njihovih uspjeha kod cura su samo plod mašte.
Neznam ni šta da više napišem o razmišljanju dečki o ovoj temi, jer zapravo ni oni o tome baš ne razmišljaju previše, već bubaju šta im prvo padne na pamet...
I molim vas, zašto im dajete imena?!?
Evo vam sličice da se malo nasmijete i shvatite da je zlatna sredina zaista zlatna...
Ey,
ste gledali jučer utakmicu?
7:1, ne mreš vjerovat kak je Roma spušila!
Uglavnom, s ovim sam htjela počet post tak da mi kasnije bude lakše pisat...
Jel bi bilo moguće da dečki samo ovak prokomentiraju utakmicu?!?
Nema šanse!!!
Ova je utakmicu, hvala Bogu, imala tolko golova da dečki mogu 5 dana o njoj pričat...
Za svaki gol znaju tko ga je zabio i kojim redom...
Točnu minutu kad je svaki gol zabijen...
Kut kojim je lopta ulazila u gol...
Brzinu lopte pri udarcu i pri ulasku u gol...
Točnu putanju kojom je lopta putovala do gola...
Znaju čak i reakcije igrača i publike u tom trenutku...
To meni baš i ne ide u glavu?!? Zašto dečki to sve pamte? Kakvu važnost ima toliko njihovo znanje o nogometu? Razumijem da se moraju nečim bavit i o nečem pričat, ali tolike detalje znat i sve ih pamtit...
Što je još čudnije, njima je to sve zabavno i o tom pričaju ko da je 8.svjetsko čudo.
Njima je svaki gol novi užitak, nova (drugačija) tema za pričanje i oponašanje...
Svaki od njih ima neki svoj klub za koji naviju, i kad taj klub izgubi utakmicu, svi dečki počnu zajebavat onog koji za njega navija!
Pa nije dečko igrao utakmicu, već klub! Ako su već i izgubili, to ne znači da više niš ne valjaju!
Možda su samo imali loš dan!
Ali, ne! Dečki odmah moraju napravit cijeli cirkus oko toga.
I, da! Kad već MORAJU nešta pratit, zašto je to baš nogomet?
Znate vi kolko ima još sportova?
Ima ih na tisuće:
košarka, rukomet, odbojka, plivanje, vaterpolo, umjetničko plivanje, atletika, gimnastika, klizanje, skijanje, golf, šah, streljaštvo, ples, hokej na travi i na ledu, veslanje, graničar...
Molim vas, odaberite barem još jedan sport, tak da imate bar malo bogatiji rječnik i bar malo više tema za razgovor!
Molim vas za komentare, a pogotovo muški rod!
"Gle ovog fejkera..."
"Daj, pogle onu darkericu..."
"Ajme, vidi one šminkerice..."
"Si vidio onu kao metalku..."
"A, gle onog pozera..."
"Kakav si mi ti roker..."
-to se dosta čuje u zadnje vrijeme i u školi, i na ulici, i u kafićima, i u trgovinama...svugdje...
Zašto ljudi djele druge ljudi po vanjskom izgledu?
Ako netko nosi rozu majicu, nikako ne može slušati system, jelda?
Ako netko ima killere i tko zna kakve gluposti, taj ne sluša narodnjake, jelda?
Ako netko ima probušenu usnu ili nos, taj je 100% neki panker, jelda?
ZAŠTO?
Ne mora biti...ja mogu jedan dan imati rozu majicu, leptiriće u kosi, špage i killere na rukama, piercing na obrvi i u nosu, crnu šminku na sebi i štiklice na nogama... Šta sam ja onda? Po tom jednom danu u toj odjeći, nitko ne može zaključiti šta ja slušam i kakva sam osoba...možda uz tu svu odjeću na sebi negdje imam i ulaznicu za koncert Seke Aleksić u Sisku.
Dakle, normalno da ako netko sluša dark metal il tak nešta, neće nosit leptiriće u kosi, ali ne bi se čudila da ima i takvih...
Ali, kad netko vidi mladu osobu svu u crnini s tim šiljcima po sebi, odmah pomisli da je to neki ološ ili šta već... Ljudi odmah procjenjuju osobu po vanjskom izgledu. To nikak ne volim. Odmah mi se digne kosa na glavi kad idem po gradu s nekim i onda on počne komentirat i započinje onim rečenicama s početka posta.
Zašto su se ljudi uopće počeli dijeliti tim svim nazivima? Možda tak pokušavaju odbacit ljude koji su drugačiji od njih, a privuć ljude koji imaju potpuno ista mišljenja...
Ja ne znam, ali pretpostavljam da je to razlog.
E da, ne kužim i zašto se neki roker ne bi družio s nekom šminkericom koja sluša narodnjake?
Ako ti osoba odgovara u svemu, osim u izboru glazbe, to nije razlog za prekid prijateljstva.
To ja mislim, ako netko ima svoje mišljenje u vezi s ovom temom, ostavite mi komentar...
Bobok,
kao što sam naslov kaže, započela je Vans invazija.
Svi nose Vansice.
Ja sam isto jedna od njih, ali (kao vjerojatno i svi drugi) i ja za sebe ne smatram da ih ne bi trebala nositi. Svi govore "gle onog, koji je ono fejker" ili "kak se fura na...". Za neke osobe mislim i ja tako, ali ne za sve.
Neću imenovati, ali neki ljudi ih nose tek tolko da bi bili u trendu i da oni jedini ne budu bez njih.
To se zapravo odnosi i na druge stvari, ne izričito na Vansice.
Misle da će biti najpopularniji il neznam ni ja šta ak imaju šta i drugi. Ljudi ne shvaćaju da bi trebali biti po nečemu specifični da bi se svidjeli drugima. Ako netko stalno kopira ostale, taj zapravo ne zna šta želi, jer nemože razvijati svoju osobnost, nego tuđu.
Meni će se osobno, prije svidjeti dečko kojeg se odmah primjeti izdaleka, jer je drukčiji od drugih.
Sad se svi stapaju u jednu veliku jednaku cjelinu, a to nije dobro.
Nego, da se ja vratim na samu Vans invaziju.
Dakle, ako ti se sviđaju, nosi ih, ako ne, NEMOJ!
Ako misliš da su fora, nosi ih, ako ne, NEMOJ!
Ako ti se uklapa u ostalu garderobu i tvoj stil, nosi ih, ako ne, NEMOJ!
Ako misliš da ti nisu skupe (original), nosi ih, ako ne, NEMOJ!
Ako vidiš neke druge tenke koje su ti bolje, kupi te, NEMOJ Vansice.
Ako ćeš nositi Vansice samo zato što ih svi drugi nose, zapamti: svi će te gledat kao čudaka, jer to nisi ti. Svi će mislit da si fejker. Drugi će prestat nosit Vans tenisice, samo zato što su "postale popularne" među S V I M A!!!
Ey, ljudi, imam novi blog.
Kao što sam objasnila u boxu, sa starim je blogom gotovo.
Vjerojatno ću i dalje pisati kojekakve gluposti, ali nemojte mi zamjerati (takva sam ja).
Mislim da će me i nekada puknut, pa ću napisat i nešta normalno...
A evo, da počnem i s nekakvim pisanjem, iako će mi trebat malo dulje dok se ja ufuram u taj "blogerski" život.
Dakle, u prošlom blogu sam pisala o tome kako sam upoznala svojih dvoje prijatelja i kako će oni najvjerojatnije biti zajedno. Pa, eto, jesu zajedno.
Jučer je bio Mimarin rođendan (neću komentirat previše, jer bi ljudi svašta mogli pomislit) i ona (ja, svejedno tko) je pozvala Tomu da dođe na rođendan. Nisu baš previše ni razgovarali, nit se barili, ali su ipak zajedno... Hvala Bogu, jer ja da sam na njegovom mjestu ne bi bila s njom (Mimara, to sam ti rekla), ali na njezinu sreću, on joj je oprostio to njezino ponašanje...
Ma, kao šta sam rekla, oni su savršeni jedno za drugo, sam se trebaju još bolje upoznat.
Ode ja sad konačno, bok...
