mrachni katuni i nesavremena razmatranja

... nemam nichega za shta bih mogao reci da je lichno moje.
mrtve i daleke su moje ljubavnice, i nema ni glasa od njih.
moj posao na Zemlji je okonchan. pun volje bacao sam se na rad,
krvario nad njime, ali svet ni za jedan cent bogatijim uchinio nisam.
usamljen i neslavno dolazim natrag i lutam kroz moj rodni kraj -otadzbinu
i maternji jezik, koji kao uvela bashta svuda okolo leze...
a mene ochekuje noz lovca, koji nas strance, apatride
dobrovoljne izgnanike i ljude sklone zaboravu smrti,
za zabavu i plen drzi.

sva zudnja Neba sabrana u suzama koje pred tobom prolivam
dok ljubav pred ljubavlju uzmiche kao bol osamljenosti
shto se rastvara u zivotu bozanstava...

jedno biti sa svime - to je zivot bozanstva
to je Nebo ljudsko

biti jedno sa svime shto zivi u blazenom samozaboravu
i vraca u svemir prirode -to je to
... vrh misli i radosti, sveti planiniski vrh,
stecishte vechnoga mira ...