22.06.2023., četvrtak
Sama se rodila....sama se ubila
| I tako ti ja hrabro krenem u dan u hodniku stoji kutija papira koju trebam odložiti u plavu kantu kako bi je komunalci ujutro ispraznili (u mom mjestu komunalne službe su vrlo ažurne, točne ka urica) i krenem ja put svoga praga, vrata su širom otvorena naravno, na pragu stepenica koju moram savladati poučena iskustvom planiram svaki korak jer već neko vrijeme padam brže od kruške sa grane polako, pažljivo spuštam nogu niz stepenicu odjednom........ koliko sam duga i široka našla sam se u horizontali s pločicama tresnula sam glavom o pločice, lijevu nogu ne osjećam… znači izdalo me koljeno …opet i opet dalje bilo što reći izlišno je osim da se u takvim slučajevima sjetim mog predobrog oca koji mi je znao bezbroj puta držati lekciju: „Mala, kad god nekome treba, m o r a š pomoći e pa dragi moj oče, još mi tvoje riječi odzvanjaju u duši… ali kad sam ja u pitanju kao po nekom nepisanom pravilu sve mi se nešto događa kad sam u kući sama kad pomoći mi nema ja padam sama, ja dižem se sama poput Feniksa izranjam iz svih situacija… iz ove situacije izašla sam s modricama raspoređenih po ovom mom tijelu i s nekoliko flastera koji skrivaju krvave ogrebotine… eto tako to…živi bili i veseli…čuvajte mi se i ja ću si već nekako pomoći s a m a … 
fotka: moja |
- 10:36 -
Komentari (13)
