Na daj da mrije galebovo jato

Na toploj kamenoj stijeni htjela je gnijezdo sviti tamo visoko gdje orlovi krila šire tuđi je to kamen, siktali su zlobnici suze je svoje majka u grobu istočila škrtu je zemlju suzama napojila koricu kruha na ognjištu blagoslovila vrati se moru svome, po bonaci sidro baci, u školjci mir svoj nađi gnijezdo tvoga kamena toplo je dlanovi ispruženi, na njima kruh nasušni možeš blagovati... raspuknule su tuge sve uspomene mladosti raspuknuo se i dan u zavičajnoj stijeni more je u tebi,.. ne daj da mrije galebovo jato ne škripi u tragovima ognja plamena i svog doma kamena ilustracija: osobna, moja

- 09:36 -

Komentari (0) -

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.