Velika razmišljanja malog čovjeka

zzzzzzzzzzzzzzzzzz.............

E jebiga, danas nisam baš kreativan pa neću dugo, kao što vidiš dok čitaš ovo smeće, odlučio sam se na ponovno pisanje bloga, da ponovno, jer naime već sam ga bio započeo ali u svojoj besrajnoj mudrosti zaboravio link, i sada jebiga, moram poćeti iz početka.
Ali nema veze jer ionako se puno promijenilo pa je ovako lakše za pisati, (ne moraš objašnjavati ljudima koji su imali dovoljno samilosti da ćitaju tvoj zadnji blog,gdje si u kurcu bio zadnje 2 godine).
Situacija se znatno promijenila, naime i ja sam se pridružio brojci od 300 000 bogzna još koliko nezaposlenih, najgore u svemu tome je što sam ja uzdržavana osoba, od toga nema goreg, i tako kradeš bogu dane i izigravaš domaćicu po kući dok ti žena radi, baš se vidi tko nosi hlaće u ovoj obitelji?
Nije da se žalim ali iskreno sve mi to ide na k....c (sorry, psujem ko kočijaš),
dakle, sve me to živcira, dosadi ti sve to i na kraju samo želiš raditi za bilo kakvu crkavicu, bilo koji posao, samo da radiš, i onda završiš na polju.
Jebiga, dakle prema svemu sudeći život je sjajan, još nam samo fali slatka mala uzrečica koja je donedavna stajala iznad zloglasnih vrata Auschwitza: ARBEIT MACHT FREI! ili ti u radu je spas. Moš mislit.
Pa dakle za sada toliko, do slijedećed čitanja.
Zdravo