GLOG&GRABAR
... Ne nisu to naši novi šoprenomi, nego stari, ki datiraju z dvamijarašijestega lita pomajića miseca, kad abbiamo sette i bijasmo lačni u Vrsaru, metropoli sjeverne limske obale (miga da njin Kloštar more delat konkurenciju...pif) Nismo slipili, nismo ni srali,ni pensali... Samo si čuja: "Ej ti, grabar!!", i onda "Ča je ti, glog?"- tako to nastaše... Tantor ni službeno ,oficijelno,zvanično nikad drugo se nismo zvali "Glog&Grabar", ma smo takovi ostali. Jedan ki ima bonsai na glavi, drugi ki bonsai sere. Jedan je lip i dobar, drugi je lipji i bolji (ma ne van rečen ki je ki). Taj eponim je bitan za naziv naše slučajne ekspedicije. A eko kako je to i bilo: Kako i dva internacionalno priznata imena u svitu seksologije  , su nas zvali na simpozij o manualnoj mamografiji (ništo tipo daj nan sisu da se igramoooo...itd.). Van moren reč da se sad siguro štupite,ča ne? Eeee da! Ma njanke niste mogli znat ki smo ,kuji su naši skirveni identiteti, jer vajk užamo imati pseudonime "Dr. Kurtz Pitzke" i "Dr. Tuppo Rishte'Manigo", jedan Auštrijako i jedan Bangladežijako. Forši ste čuli za nše libre: " 3 i po lita apstinencije", "Napaljeni piljuh", oli "Siročad u budantah". NEE?? Ben, jebise! Đe stasmo? A dobro ti znaš, Stjepanoviću! Ala,gremo- I smo tamo poli, na ti kaco ud simpozija. Iz nekih tehničkih razlogi ,simpozij je iz Stockholma se bija prehitija u Bazgalje, pitoreskno misto poli glavnega grada Istre. Ma ne Capodistria,nego Pisino. Svi kuntenti smo si uzeli škatulice za marnedu i sok ud alkohola i meda- "Uvin-H" čaj (niš bolje ne eliminira ešerihiju koli).Prihajasmo tamo z našin rikšami- "Čerijots of fajr" (katra) i "Srnonator" (fajverica) oko tri ure pole desetega tira u kampanil, u polne. Smo dobili svoju akreditaciju i su nas uputili na katedru. Kadli- FA ka mada mada faaa... nikega u auli magni sportskog centra "Edo Bafun". Smo si bili rekli: "Ma ke festa fekale!". Pametni i klikerasti kakovi smo, zajno smo kapili da su znanstveniki fulali čestu poli Bubane i finili u Stanciju Bembo, na skup budista Istre,pod moton: "Buda i Istrijani!". Kako nismo imali pametnijega dela, smo pošli osvježiti duh i zadah sa sokon. U četrnajs minuti i kvarnar i jenu sekundu, koliko dura reggae verzija "la mula di Parenzo", smo to hitili u se (sok, opaska aftora). Zač nan se to desilo, ne znan-ma, nan se počelo mutiti i blištiti u okjah... A bo... Sono strane queste bevande istriane.... Tako me je pišati poj ćepalo. Je anke njega. I niš, svuderi hiže, štale i piste za "Biroče 1", nas je tokalo hodit trideset kilometri do najbližeg badošnjaka se poj spišati. Noge su nas izdale, pastoli su se dimili, na voki-toki se nismo javljali. Dvisto i sedan metri smo načinili, drugo nismo dalje Mowgli. Alaaaa se poj spišat poli ekonomsko-građevinarski obrt "Banić, glej maka! d.o.o.". Zad barake smo se puntali, zvadili naše pitone i glumili vodoejakulatore, će reć, vodoskoke. Kako je bila tzitscha (ciča) zima ,smo si pišali po nogah da si hi steplimo, da nan se torna "flešdens- vata FILING" u naše konđelatne, ribljoprutićaste, škljznk prste. Kad nan je cirkulacija prodelala, smo naše piss-mirine usmjerili prema glogu i grabaru, ča se nalazilo zad objekta. Pišamo mi tako dvi ure-tri i, kako smo cilo vrime imali zaprte oči zbog iznimno intransingentno-zadovoljavajućeg gušta, sprid nas se pojavilo velebno, mistično, fjerofatno antikno zdanje: piramida boga Anusa, građevina Kotlinjanske civilizacije (datira z eneolitika). Poradi naše nečiste, štoviše acidne utrobe, našeg mihura, smo sa kemijskin svojstvima naših "zlatnih tuši" rovinali tu gražu sprid nas (ništo kaj žuki daži i Amazonija). Kako je Niccolo Machiavelli, za pretele "Scimiotto", reka: "Cilj opravdava sredstvo" ,tako smo mi brže-bolje javili u naš znanstveni stožer (lociran u megalopolisu Perini), rekli barbami Salvatoreu i Remigiu za naše Resseloidno otkriće. Oni su tu informaciju zajno prenesli đurnalima "Deklevi zeitung" i "Radići Times" (dva konkurentska đurnala u području dezinformiranosti). Znate sve kako to vajk bude i tako smo, sasvin slučajno, postali kotlinjanologi. Najzanimljivije od svega tega je to da je ta piramida imala opservatorij na vrhu, ča je jeno malo spodoba na gluteus maximus, rektum,bolju, magazin ud fažola... Već renomirani kotlinjanologi ma anke pridruženi proktologi su došli do zaključka da jedina škulja na ten opservatoriju je služila za određivanje perfektnega položaja zvizd " Nadobudnega Nimfomana", kad bi, po ten događaju, na sveopće zadovoljstvo pučana bile priređene 28-dnevne 24-satne orgije svih prisutnih. Bez stati, bez isti i piti, ma njanke prdnuti. Otud i ta prokljeta nasljedna istrijanska seksulna nezasitnost. Ni nan njanke friško učinilo. Nikad drugo. I kako cili ovaj poust ima malo lokalpatriotski štih, onda za kraj ćemo finit z loklapatriotskon odon. Šinjore, šinjori, šinjorija e borghesia- "ČRLJENICA" Čera san zgoija kilu cikorije ma ću je brati, ma ću je piti i nabrijan, munjen i dižgracjan biti mila majka bojža, punjo san dižgracja, mrež nogami mi se načinila skuta, aj cila kacjola, i mufe tri kvarta karjola. Isusovac sveti Ignacijo Lojola. Džizs Krajst, vat a hel ar ju dujing? Ajm nat dujing, ajm duving Duv-duv sim, čup-čup tam Kako da si pija krv pohane koludrice Aj Drakula, aj Vampire Se bija nafuma, pak dela home-made kečap Spaljeni Jure, iz šesnajstega šekula, ni stija uženiti sestru si,jer inčesto... ...je igra za cilu fameju, ma uon je bija individualac Kako da se rodija u Krnjaloži a ne u Kringi... I Krmed... Ma vero ni do Lovrečani, civilizacije ki je sjebala Dvigražane Nis sigur ma mi se pera da je tako I nis sigur ma mi se pera da je epu kraj I d end, i fine, i konac I šnajderica Dunja, suseda moja.. I brat ud nje, Veljko- Nini- Pokojni Željko- MC Čedo Viš,viš vraga, sotone i kakademona, ni kanconi kraj ma će biti baj baj, servus i adju.. VRŽI JAJA NA LEMEŠ!! |
),i san se torna u naš predivni precjednički apartman i si činija jisti,boga san,verovali vi ili ne bre,ali ja znan da si činin da ne ustanen lačan. Nato (ma ne North ATlantic Organization) me zvrcna voljeni Petrusimul i reka da gremo na pijaču. Ja sau kuntenat san u maniri mutanta Garfielda pojia paštašutu i poša žnjin i z Lorison na biru i biljar!! Dobro,bilo je lipo, zgubija san sve partide i se srićan pokupija z 'Navisa' van...Čudnin nekin čudon smo pošli susresti Pavleta i mog šoprenomenjaka- Krstu, u kafanu zvanu Bass. I jebise,okej? Možna? Orajt! Tamo je došla skočibarica i san joj rekel :" Daj mi kafu! Jaku kao ja i slatku kao ti!"...i pošto me poznate,znate da to istina ni. Uza san si ,po svojoj dobroj užanci, cvaj dec bir. I tamo dogovorismo se mi da andale iha iha ihaaaa poli nas u vilu igrati 'fiju triju briju' aš imamo jaegermaister nenačet i cvili i rove za tin da ga se skonšuma...I smo poli... Igrica je protekla lipo, jeger je poša u po ure remengo,pak smo se prehitili na amaro (aaaa,ste pensali da ju tu štoriji kraj,ha...?). Dobro,istinu reči,ni nan hodija tako zdolon kaj jeger,pa smo ga na po puštili. I zaprli,normalno. Već je bilo uru i po zjutra i iz nekih šporkih usti je zletilo van da se gre u 'Brodogradilište'. Jupiiiiiii, rekoh ja uz veliko odobrivanje publike. Smo pošli,bili tamo i se tornali. Ni baš da mi se da pisat kako je bilo mega, kako san vidija Artičoku i Branku i Rina! i Bugu Bugu! i Guštera i Perhata i Renatu i Denisa a.k.a. Roka i Martu i Tamaru i Tamaru i Zeka i da smo tancali kako su nas vadili i ustali do fajrunta. Eko,i tako je pasa još jedan izlazak u mojen veličanstvenen, fantastik,manjifik, šarmon, formidabl životu.
