Astorija life!

Cudno mi zvuce i te rijeci.Od kada sam ovdje,zaboravila sam cari toga godisnjeg doba.Doduse kupamo se i muz i ja,
ali u svom vlastitom znoju.
On se kupa od sest do sest vozeci taxi, a ja sa svojih troje patuljaka dan noc.Pocele su opet nocna ustajanja,malenom
ce valjda zubi, pa se javlja u prosjeku svakih pola sata po noci.Ja naravno se svaki put dizem da mu uvalim dudicu.Kada
ni to nepali, onda mu dam flasicu.
Po danu jurcam sa njima u kupovinu,u park,uvece jurcam u praonicu,a nije ni rijetko da u deset navece idem u nabavku
namirnica za rucak, ili bolje receno veceru.Sva sreca je da imam sve blizu,to je jedina prednost ove moje Astorije.
Nemam vam ocemu uzbudljivom pisati, nikuda drugo ne idem, nikakvih kulturnih dogadjaja nema u mom zivotu,ovaj
kompjuter mi je jedini doticaj sa vanjskim svijetom.
Sada moram brzo kidati,maleni se probudio,curice trebaju papati dorucak,pa onda van,dok se mi popakujemo bude i
podne.Di je moje selo malo???