X-Thug a.k.a MC Pepeljara a.k.a True Lee
01.08.2007., srijeda
Prti Bee Gee
 Shot at 2007-08-01 (MOSKRI) PRTI BEE GEE 77-05 (One Records, 2006) Drugi album najkontroverznije beogradske hip hop grupe, izdat kao uspomena na njihovog preminulog člana Moskrija, bitna je ploča aktualnog domaćeg rep trenutka. Imamo posla sa izdanjem koji je podjednako i pohvala životu i protiv samog života, život koji svoje ispunjenje traži i nalazi u njegovom završetku Drugi talas (neki bi rekli i treći, ako računamo proto-rap grupe kao što je Budwaiser) beogradskog hip hopa izbacio je kao svoje najeksponiranije predstavnike grupe Beogradski Sindikat, Bad Copy (koji su bili deo i prvog/drugog talasa) i Prti Bee Gee. Dok su BS i BC zahvaljujući svom pristupu rep tematici i talentu brzo osvojili medije i publiku potpuno spremnu na korespondenciju, sa Prtijevcima su stvari išle malo drugačije. Zahvaljujući kontroverznim sadržajima koji su se, poput nepisanog pravila, iznova javljali u svakoj njihovoj pesmi, sa polaznom tačkom u surovoj betoniranoj svakodnevici i tabuima modernog života, pravila kulturnog ophođenja su rušena u svakom stihu, čime je ova ekipa sebi zatvorila vrata uglavnom svih medija. No, kako to obično biva, time su i stekli oreol kulta unutar žanra. Sa prvim albumom Grejtest hits (2002) postavljene su koordinate njihovog prepoznatljivog stila - haotične rime na tragu flešbekova, u kojima su sadržane večne PBG teme: kriminal i lake žene u slepim ulicama velegrada, što je postao njihov zaštitni znak čime je stečen identitet koji ih je sa lakoćom izdvajao od ostatka scene. Crni humor koji (pre)često sklizne u degutantno i opsceno, ulična poza koja se ne dovodi u pitanje, respektabilna doza hrabrosti u formi eksplicitnosti izraza i brutalne iskrenosti – glavne su osobine i ovog albuma, izdatog u čast preminulog člana grupe MC Moskrija (pretprošlog leta umro u 28. godini). Igrajući provereno na kartu šoka - Eufrat, Mikri Maus i Moskri, poznata lica sa bg. rap scene - sačinili su album koji o trenutnoj situaciji u gradu u kome živ(otar)e govori mnogo više nego većina socioloških ili drugih naučnih studija. Stilski naslonjeni na nasleđe gangsta rapa, oni u svojim pesmama podjednako nemaju milosti za veterane gradske rock scene, za srpsku muzičku ili političku estradu etabliranu tokom prethodne decenije. U tom poduhvatu oni ne štede ni sebe, čineći izbor načina svog života definitivnim i jedinim mogućim u okolnostima koje ih okružuju i okruženju u kome se nalaze. Iz svega do sad rečenog, nije teško izvući zaključak da ovo nije album koji se pušta pred roditeljima ili ljudima koje nedovoljno poznajete: ovo je izdanje koje se bavi tematikom koja je svima poznata, ali se retko sa kim o njoj otvoreno priča. Time se na njega lepi etiketa ''zabranjenog voća'' koja garantuje auru specifične privlačnosti svojstvene škakljivim temama. Tražeći izlaz u začaranom krugu u čijem se centru nalaze - a u kome izlaza zapravo nema, što je delimično posledica lične odluke koju ni u kom slučaju ne treba slediti kao svetao primer - momci iz benda u stihovima prezentuju autentičan bunt, koji istovremeno dobija na ceni i opominje tragičnom Moskrijevom sudbinom. I pored svega što im ne ide u prilog, Prti Bee Gee zaslužuje simpatiju i respekt za svoj angažman: upravo zbog tog svojevrsnog (anti)životnog idealizma - neke vrste neostvarive utopije koja mnogo od svoje slike duguje užasnim prizorima koji ih okružuju - oni definišu anarhizam (sa korenima u turbo folku a ne u punku), lišen humanizma u svojoj supstanci, bez milosti prema bilo kome. U realnosti utemeljena, egzistencijalistička nota koja stoji u predlošku ovog benda svoju vrišteću artikulaciju ispoljava u dekadenciji i preterivanju, i nužno se završava u autodestrukciji kao jedinom logičnom i mogućem ishodu. Veoma smireni glasovi i konstantna spremnost na iščašen humor, sugerišu potpunu adaptiranost na takvu mogućnost: imamo posla sa izdanjem koji je podjednako i pohvala životu i protiv samog života, život koji svoje ispunjenje traži i nalazi u njegovom završetku. I upravo na tom mestu bivaju razvejane sve nedoumice oko autentičnosti primene gangsta rap obrasca u stvaralaštvu ove grupe. Kao i u svim ostalim pozitivnim primerima upotrebe stranih iskustava na domaće uslove, ino uzori služe kao inspiracija i polazna tačka u stvaranju sopstvene poetike. Ona zato nužno mora imati nešto svoje da bi bila autentična i kao takva bila prepoznata kao vrednost; a ne kao krajnji cilj i svrha postojanja nekog muzičkog projekta. Jedina slaba tačka na ploči su tri pesme koje se nalaze u sredini albuma (Heroin (skit), Pajdokoma i Smoket) koje više zvuče kao skice nekih budućih pesama nego što to zaista jesu. Na sreću, na ploči je mnogo više brojeva u kojima proverena Prti formula funkcioniše (Čeda, Boom Biddy Bye Bye, Original Gangster, Na Pointu, Gde god da krenem; da pomenemo samo neke od ukupno 17 pesama) - u njima se bez skrupula iznova pokazuje lice one Srbije koju svi guraju pod tepih i zatvaraju oči pred njom. Matrice se nadovezuju na mnogima najdraži period hip hopa (sredina prethodne decenije) i uglavnom su korektno odrađene i stilski raznovrsne čime je otklonjena monotonost kao mogućnost pri preslušavanju ovog CD-a. Prti Bee Gee - So Fucking High Prti Bee Gee - Original Gangster |
