Tvoje oći
Oci su ti izdajice plave, svaku vjest mi prije tebe jave
ono sto mi tvoje usne cute, govore mi oci kad se mute.
Oci su ti izdajice male, zale mi se, kaju se i hvale
sto ne zelim tvoje oci kazu, tvoje oci ne znaju da lazu.
Ne pitam te, nikad, pa ni sada
ne pitam te, gdje, s kim i kada,
ne pitam te to, ne pitam te to
sto bi me ubilo.
Ne pitam te, znam da neces reci,
ne pitam te, sve ces mi poreci,
ne pitam te ne, al uzalud sve
tvoje oci svejedno ubiti ce me.
Oci su ti izdajice male, zale mi se, kaju se i hvale
sto ne zelim tvoje oci kazu, tvoje oci ne znaju da lazu.
Ne pitam te, nikad, pa ni sada
ne pitam te, gdje, s kim i kada,
ne pitam te to, ne pitam te to
sto bi me ubilo.
Ne pitam te, znam da neces reci,
ne pitam te, sve ces mi poreci.ne pitam te ne,
al uzalud sve
tvoje oci svejedno ubiti ce me.
za moju naj frendicu... tvoja pjesma... volim te ljubica...
everything new
tolko novih stvari se dešava u zadnje vrijeme da mi je sve to jako teško za pohvatat. našla sam se sa svojim ljubekom, onim davnim, davnim ljubekom. naime, bijah u Zvuku. napokon sam vidjela Marina, svog najdražeg konobara, svog dragog, ma najdražeg Mrvu, a od ostalih novih ljudi me zaboljela glava. naime, ja sam upala u zvuk u svim mogučim kričavim bojama, stvarno boli glava, a vidiš klince, koji me vide po prvi put u životu, ookreću se zamnom i komentiraju. ha, kaj sam mogla nego im se sam slatko nasmijati... :)
bilo je baš nice.. napokon sjest na staro mijesto, pit opet najšugaviju kavu na svijetu, gađat se sa šećerom, sprešetavat od stola do stola a da to nikog ne jebe ni pol posto. u Zvuku je uvijek vladala neka obiteljska atmosfera, zato su se ljudi uvijek vraćali i vraćali...
ha sad, za mene je to mijesto samo jedna divna uspomena.
enivej, jedna osoba me je posijetila u četvrtak. i ta osoba ostavila je jak utjecaj na mene. ta osoba zna koliko ju volim, i ja znam koliko ona voli mene. i nešto mi govori da čemo ja i ta osoba vječno voljeti jedno drugo, bez obzira na druge okolnosti. sve je to tako komplicirano.
ljudi moji, odo ja sad dalje. moram pospremati... pusa svima!!
novi post
nemam inspiracije pa samo: novi post!
weee!
ej piplovi moji!! pa kak ste vi meni? nisam opet dugo pisala post- izjasnih se u prošlom. nemrem. još par tjedana do kraja, a meni je još uvjek sve zajebancija. nikak da se primim posla... neki problemi su se rješili, neki stvorilo. al ajd- to je , ajmoreć manje bitno... fala vam na komentarčekima, sorryte kaj ja vas sve nisam komentirala, nisam imala kad, ali OBEĆAJEM, nadoknadit ču ja to... jebiga, kaj da vam velim.
SUBOTA- THE DRUNK REPORT
ugl.bijah vani u subotu, počela sam pit oko 9, do 2 sam bila drvena, pa me čopil plač, pa sam urlala do 3, razbijala čaše itd. onda sam napokon oko pol 4 došla doma . stara je skužila da je njena malena kčerkica pijana ko letva, međutim, nije nabacila nikakav komentar osim : " odi pod tuš, smrdiš." zabijem se uvrata, pa se vlečem po zidu nebi lih stigla do kupaone. tek kada sam ušla u kupaonu, došlo mi je do mozga da mi je nekaj rekla , pa se iz sveg glasa zderem: "kaj si rekla? nisam te čula!?" sam je nekaj promrljala (ne sječam se), pa sam svom snagom zalupila vratima i pustila mlazetinu vode u tuš kabini. naime, ja nikad nemam osječaja kad sam pijana, sve mi je ravno i da me neko šakom zvizne, ne bi osjetila. ( al zato emocije rade!! ) . otišla sam u krevet i zaspala ko beba. budila sam se par puta. oko 8 kad je stara maznula puder iz moje sobe, oko 10 kad me neko zval na mob, oko 1 poruka, i u 3 sam se, nažalost morala dić zbog ručka. nastavila sam krmit do 6 , onda sam otišla na kafu. popila sam preko 2l bambusa, i par pivi, stala sam se na šank, imala sam malu slamčicu, i nije bilo čovjeka a da mu ja s tom slamčicom nisam popila barem pola cuge.eh da,mješah sve i svašta. pitaj boga kaj sam ja sve popila... rigala nisam. nikakvih nus pojava, osim dehidracije, nije bilo. i tako to. sve u svemu super prošlo. . . to vam je moja subota.
AND SOMETHING ELSE
čula sam se sa svojim "bivšim ljubekom", mal smo pričali, ostali smo, fala bogu u dobrim odnosima,.. poslala sam mu sms u subotu , mrtva pijana "sretno nam 10 mj", trebalo nam je tolko bit u subotu. naravno, odma je meni nabacio svu krivicu, al bar smo kolko. tolko normalno pričali. baš ga volim. jako volim tu osobu bez obzira na to kolko sranja mi je napravio i ja njemu. lagali smo jedno drugo, i varali smo jedno drugo, al smo se svejedno voljeli. sad ga ne volim kao dečka, kao osoba s kojom bi bila, nego kao osobu općenito. već davno sam shvatila da bez njega ne mogu, jer je postao jedan dio mene, i ta polovica je ostala kod njega. fala bogu pa tu polovicu zna upotrebljavati baš po uputama...
AND FOR THE END
odo ja sad, post se pretvorio u neku masnu kobasicu. i nemam više snage. umorna sam ko pas. od 6h ujutro, pa do20h me nije bilo doma (škola-instrukcije-kava). bilo bi dost za danas. svima laku noćicu želim, mislim a ču se brzo javit. oko utorka- srijede. pušššači svima! ljoljim vas !
hej-hoj!
Nije me bilo ovdje dugo vremena... fali mi ovo mjesto, ali jednostavno, kadkada sam jednostavno sprijećena dolaziti ovdje... prvo me muči škola, redovni problemi doma, popravak kompjutera...
Škola je skroz u kurcu. Počnem dobro, budem ponosna na sebe, a onda ... jedinice se počnu redat praktički same od sebe... doma samo problemi... iz muhe do slona dođeš brže od brzine svijetlosti... normalan razgovor ovdje te tabu-tema. Uvijek je i bila. Ma neću uopće pisati o tome, odmah se iznerviram...
Neznam kak ču sad sa tim postovima... neće bit ko prije. Nemrem svaki dan na komp, i jednostavno nemam vremena za pisanje postova.
Neki dan sam na črneku vidla toliko osobaa iz mog starog društva... i tak mi je bilo drago kaj ih vidim... cijeli dan je bio tako sjeban, bila sam skroz zdeprimirana, kad ono, sjedim na zidiću, palim pljugu i vidim malog Sebu, svog «buraza» Mladena, Darca... fakat mi je drago kaj sam ih vidla... smješkala sam se od uha do uha, čak su mi i oči bile bune suza... da sam trepnula... uf. Ma znate valjda i sami kak je to... ipak su oni moje staro društvo. Dane i sate sam provodila sa njima, i onda sam ih samo najednom sve napustila. Nekima je bilo drago, nekima malo manje... meni malo manje. Ali jebiga, život ide dalje, i ja također.
I oprostite na ovom zadnjem, glupom postu. Bila sam užasno ljuta i živčana. Vjerujem da me shvaćate...
evo da vam stavim par slikica sa Helloweena i "dana posije"
Moram ići, sve vas jako puno pozdravljam...
