< | lipanj, 2009 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
design: × BloG MasteR ×
font: amsterdam grafiti
slika: goOgle
sve i svaša o svemu i svačemu
...MALA...
Nemoj nikome nikada reći
da je postojala jedna mala...
Da je bila tvoja,
sve ti dopuštala i sve ti dala...
Nemoj nikada nikome reći
da si otišao iz njenog života kao tama...
Nemoj im priznati nikad
da je mala ostala sama...
Nemoj nikada nikome reći
da je plakala i patila...
Da si Maloj značio sve,
a nije te vratila...
Nemoj nikada nikome reći
da je ponos uništio sve...
Tko zna hoće li opet biti sretna!?!?...
Nemoj nikada nikome reći,molim te...
Nemoj nikada nikome reći
da Mala trebala te...
I da je Mala bojala se;
svega čega bojiš se...
I kada gledaš malu,ona gleda te...
I kada druge te žele,ona neda te...
Nemoj nikada nikome reći
da su ti govorili da za tu Malu nisi...
I nemoj nikada nikome reći
da su je pitali:“Zaljubljen,a ti si?“
Nemoj nikada nikome
reći da im je morala reći NE...
Nemoj nikada nikome
reći da bio si sve njoj...
I nemoj im nikada reći
kako bile su teške noći te,
kad si Maloj ulazio u sne...
Kada je bila sigurna da trebaš je...
A ti si bio sretan,
nisi znao za puteve tuge...
Nemoj nikada nikome reći
da njene noći bile su duge...
Nemoj im reći,
da je Mala zbog tebe sve izgubila...
Jer bila je sretna kad te poljubila...
I nemoj nikada nikome reći,
da si Malu bar malo volio,
da si ju za oprost molio...
Samo im reci“Žalit neću“...
Al nemoj nikada nikome reći,
da nakon svega Mala ti želi sreću...
A ta Mala sam ja...
I želi te bar kao prijatelja,
želi da joj kažeš sve...
Nemoj nikada nikome reći
da Mala nije mogla tebi reći NE...
I nemoj im reći
da Mala još uvijek zbog tebe diše...
Da Mala zbog tebe umire
i zbog tebe stihove piše...
Nemoj nikada nikome reći
da Mala zbog tebe sja...
I nemoj im,molim te,
nikada reći da sam ta Mala
.......JA......
tužno jelda()
EVO PAR MOJIH SLIKICA:
Ovako trenutačno izgledam
Sad dolaze prave slike:
Evo par mojih najdražih auta:
BMW 5
Da mi netko kaže da mu Bmw 5 nije lijep,rekla bi mu da nije normalan!
BMW 3
Također prekrasan auto,al serija 5 je bolja...
Evo mene ljudi moji...opet...
Sada pisem nesto o sebi...Jer je nekoliko ljudi i to htjelo....
Dakle...Ja imam 15 godina...Napunila ih 31.5.ove godine....I završila osmi razred....I sto onda...Upis u srednju....Puno sam se dvoumila...razmišljala...predomišljala....A pošto sam 7. i 8. razred prošla s 5.0 mogu u bilo koju srednju...Problem je bio što nisam znala u koju...Pošto ja obožavam aute...I odlično ih crtm...Htjela sam u primjenjene umjetnosti ili upisat dizajnersku školu...Nisam bila na prijemnom i nisam mogla u tu školu...I onda je problem bio s Rijekom...Bilo je daleko...troškovi....I htjela sam ić za automehaničare...Vjerojatno će te se smijat...A ozbiljno sam razmišljala o tom....samo 3 godine...Mojima bi bilo lakše...A ja bi radila nešto što volim...Poslje auta...zanimala me gradnja..S tatom uvjek nešto radim i on me sve naučio...Radimo nešto u garaži ili ako treba zidat,nabacivat,ma bilo što...I bilo mi je fora crtat zgrade...projektirat...I tako sam ja upisala građevinsku školu u Rijeci...Smijer arhitektonski tehničar...Upala sam prva...Upisala sam se i u dom...I tamo sam upala...Tako da ću ove iduće 4 godine bit jako malo kod kuće...morat ću puno učit...radit...opet učit i proć to sa što boljom ocjenom...Uspjet ću ja...Imam volje i želje....A onda neki faks...Građevinski ili tehnički,možda i strojarski,ili neki za arhitekta...Ali volila bi bit inžinjer automehanike...Radit s autima...neću pričat dalje da ne pomislite da sam luda...Na prvom mjestu u poslovnoj budućnosti vidim sebe i aute...A tko zna,...Sve se to može promjenit milion puta...I tako...Bit će teško na jesen....Ali sve će to bit dobro....
Pa onda i novi prijatelji...A moje dvije najbolje frendice...ko zna kad cu ih opet vidjet kad krenem u školu...nadam se da ce mo ostat u dobrom odnosu...nać se koji put izać i neš popit....A one su mi bile sve u osnovnoj i nikad ih neću zaboravit...što je tu je...
Nego ajmo dalje...
Nitko nije rekao što da određeno pišem o sebi...Pa cu ja o svim zanimljivim stvarima koje mi se događaju...Sad jedno čudno iskustvo i zanimljivo...Nedavno sam bila kod bratića...Ujedno i mog najboljeg frenda...On je isto završio osmi razred...al nije imao problema s odabirom škole...Mislim da sam već pisala o njegovom motoru....točnije kroseru...Tako da sad neću...I kad sam već bila gore...Vozili smo se..Bilo je blata,kiša je padala....A on je stvoren za to...Joj samo da ima 100ccm više,tko sretniji od mene..ali eto...što je tu je....I kako ja volim adrenalin....obožavam...vozili smo se po šumi...Išo mi pokazat neku kuću daleko od doma...A put do nje...Bože sačuvaj...blata...kamenja...još je put uzbrdo...i on je nas dvoje izveza uzbrdo... nismo hvala bogu ni jednom pali...iako sam ja ispala s motora..al eto...I mi to vidili...Sad idemo nekim drugim putom doma...lanac se ne vidi od blata, felge se ne vide...užas...i neka uzbrdica...ja se maknem da on lakše izađe...i on ne može...blato frca iza njega ali ništa...Motor se ugasi, ja ga pitam što je bilo...On meni da smo ostali bez goriva i da treba prebacit na rezervu,mene zalipilo...Joj...Bogu iza nogu...Usred šume...kiša pada...nigdi nikog...užas...Prebaci on na rezervu...al mu ni to nije pomoglo...Onda smo malo gurali..što je težak...još po onom blatu...I sad je neka nizbrdica,mokra trava...spustili smo se nekako...motor se opra...a i ja i on...noge do bedara mokre...Nekako jedva dođemo kući...Nisu se na nas derali...Al od sad...Svaki put kad me bude vozio nekud...Ruksak na leđa,litru benzina...Nešto alata i onda možemo kud hoćemo...Ja sam poslje vozila,...Meni je bilo teško po običnom putu,ruke bole..užas...A mogu zamislit kako je njemu bilo,...još nas dvoje i motor od 115kg...vozit po kamenju i blatu...Divim mu se...al ima jedna dobra stvar tu...Da sam češće gore i da više vozim taj motor...Imala bi ruke ko da svaki dan bildam...Super...Blago njemu...I eto...To sam vam ispričala..Sad cu opet malo gore...njemu je berma..pa cu malo ostat gore...i malo vozit i puno ojačat ruke...Rekla sam da ću vam stavit slike tog krosera...Hocu...Slikat cu ga kad opet odem gore...Uglavnom je plavi...Meni je baš super...
I tako ljudi moji,..Sad kad sam vas ubila s ovom avanturom...Zahvaljujem onima koji su pročitali...
Što da vam još mišem o sebi..Ne znam...
Svi koji čitaju ovaj blog znaju za obožavam aute...Rodila sam se s ljubavi prema tim limenim ljubimcima...I jedva čekam sa debi kupim svog...E sad sam se sjetila da je jedna cura rekla da pičem o svom savršenom autu...Eto sad cu vam o tome pisat...
Dakle...Kad jednog dana kupim sebi auto...jači od 100ks...znači morat ću imat 24 godine...Taman kad završim faks...Bitno mi je da ga sama kupim i da sama zaradim za njega...I da ga volim...
Određenu marku baš i nemam...Uvjek mi se sviđao Mitsubishi Lancer EVO....Honda Accord i naravno Škoda Octavia RS...Našao bi se tu još neki...ali oni su prvi....Ja sam tip osobe koja voli sportske aute...I mrzi karavane...Oni aute s dobrom mašinom pretvore u rugobu...Jer ako auto meni na prvi pogled nije prekrasan,ako ne ostavi dojam...ništa od te ljubavi..A karavani ostave negativan dojam...fuj...
Evo znaka Mitsubishia,Škode i Honde:
Moj idealni auto ne smije imat ispod 150KS,sve iznad je odlično...A bilo bi dobro da ima oko 2000 kubika...
Za to najbolje odgovara Octavia RS...Ima 200 KS i 2.0 motor...Jako mi se sviđa crna mat boja...Valjda znate što je to...Ona bez sjaja ili metalik plava,ali baš ona plava...ona prekrasna plava...Mora bit udoban...sportski...brz...jak...ispravan...s dobrim gumama od 19"...aluminijskim felgama...mora imat dobar zvuk...da se čuje na daleko i široko...uf...Sigurna sam da ću ako jednog dana kupim neku sportsku mašinu,uredit ga...stavit spojler...promjenit branike...takve promjene na izgledu...Vidjela sam da se Octavia jako dobro da sredit...Pa ću vam stavit meni najljepše slike Octavie RS...i ove obične...
Evo..Octavia RS..Ne možete reć da nije dobra...osim sto je meni odlična:
Onda evo jedna s led svjetlima....crna...uf...
Onda evo jedna meni prekrasna žuta...I jako dobro sređena:
Karavane ne volim...Ali je ovo najljepsa octavia RS karavan ikad napravljena (2slike) :
Ovakvu plavu bi ja Octaviu,samo bi ju ljepse sredila :
Sad jedna zapanjujuća:
I to vam je to od mojih najljepših Octavia...
hm....što još mora imat moj savršen autić...Mora bit čist...za to ću se ja redovito brinut...Sportska sjedala...Mora imat mjesta na stražnjim sjedalima(hahaha=)...što još..Ne znam to vam je valjda to...A i jako mi se sviđa u zadnje vrijeme Audi A5...3.0 motor,samo ne znam kolko konjskih snaga ima taj model...vjerojatno oko 300KS...Ali on spada u ove skuplje...E sad od tih skupljih...
Sviđa mi se Aston Martin V12 Vantage....Savršen...auto iz snova...Samo je dvosjed...Ali nema veze...Ionako ga nikad neću imat....
I evo jedan logić(skužit će te da James Bond vozi Aston Martina DBS):
I želim motor....Nebi ga dugo imala...Možda godinu dana...da se naguštam...Prvo sam htjela Yamahu R1...Ali sestra mi je rekla da će mi za početak i R6 bit dosta..Da Yamaha...Lijep motor....Ako ne to..Onda bi KTM-a...Nekog od 600ccm...Malo za adrenalinske vožnje po blatu i takvom terenu....A što se tiče još koje sportive...Tu je i Ducati 848...Prekrasan je...I pre skup...Taj motor je samo za gledat...Tolko mi je lijep da bi mi bilo žao vozit to....Ako jednog dana to bude...I koji god bio mora bit crni s žutom prugom,..strijelom,nečim takvim....Uglavnom žuto-crni...E puno ja maštam....Al nadam se da će se bar pola od toga ostvarit...
A zamislite mene...Ja arhitekt...Dolazim na posao na sportivi s onom tubom s crtežima na leđima...Pa to nema nigdje...To vam je to ljudi moji....
Nadam se da vas nisam izgnjavila previše....
I ne znam kolko vas namjerava ovo sve pročitat...Al sam nekako sigurna da jedan bloger hoće...onaj pozitivnog utjecaja...Pozdravljam vas....
Imam neke super slike Belle i Edwarda...al za to će te morat čekat idući post...Jer sad nemam volje...
Evo jos neke meni fora slike...Ova prva mi je zakon:
Ovi ljudi znaju svoj posao(čudovišta):
Obožavam ovakve slike...Tako da sam vam stavila samo ove meni najljepše i najdraže,evo još jedna:
Pozdravljam vas sve....
Honda Civic Mugen Type-RR
Evo novi post...Konačno od mene...Pa Sema je rekao da napisem nesto o novoj Hondi....I evo za njega je to sređeno...stavit cu jos dodatke na post o Sumraku,neke slike vezane za aute,motore,pisat cu i o svom zivotu jer je to isto stajalo u kommentarima kao vaš izbor...Dakle.....Uzivajte...
Honda Civic je jedan od omiljenih automobila za tuning,a još jedna verzija koju je pripremio poznati Honda tuner Mugen izložena je u auto salonu u Tokyju.Auto salon u Tokyju je održan po uzoru na onaj američki iz Detroita,u njegovoj sjeni,ali nije baš tako jer su japanci predstavili najbolje iz japanske industrije...A između sveg ostalog tu se našla nova Civic Mugen Type RR...
E sad,oni koji se više zanimaju za Hondine modele, znaju sto znači Mugen,a za one koji ne znaju,sad će saznat...
Naime,Mugen je Hondin tunerski in-house odjel koji razvija prerađene serijske modele,znači,uređuju ih,rade na motoru,nadam se da me razumjete,tuniraju svoje aute,ali oni to rade jako dobro...
Iako je taj model samo eksperiment,ima potencijala,izgled,dizajn,vozne karekteristike,sve su jako dobro napravili,a i čitala sam po forumima i ljudima se jako svidja...
Sad malo o motoru koja Civic čini još i boljom,pomalo i pre dobrom...Mašina je temeljena na 2.0-litarskoj i-VTEC Type-R mašini,samo što su je doradili, pojačali na 2.2-litre i kako ima više kubika,ima više i konja...Čak 260 konjskih snaga....Pa za to ne možete reć da ne ostavlja dojam...
Od ostalih promjena...stavljene su jače kočnice(mislim da su to čak Brembo kočnice,ali nisam sigurna),opruge,amontizeri i novi Mugenov ‘I-TCMS’ sustav za nadgledanje guma,još mi nije u potpunosti jasno kako to funkcionira,ali ne može biti ništa loše...Kako su radili na motoru,morali su mijenjat i mjenjač.
Standardni manualni (vama poznatiji kao ručni mjenjač) su zamjenili 6-brzinskim sekvencijalnim,tako da prelazak iz jedne u drugu brzinu traje manje od 80 milisekundi,što je jako malo...
Zanimljivo je kako je kvačilo i dalje u igri, ali samo kod kretanja s mjesta,ili kako bi oni to rekli,iz mrtve točke...
Što se tiče mjenjanja dizajna i vanjskog izgleda vidljivi su karbon-fiberski elementi s kojima olakšavaju auto...
Uvjek kad se radi puno na motoru i kad ga se nadograđuje,auto postaje teži,pa zato umjesto uobičajenih materijala za sjedala,izrađuju ih od ugljičnih vlakana koja su vrlo lagana.
Uz to koristi se i alkantar.Ne znam koliko ste čuli za to,al vjerujem da Sema je,pa će on razumjet...Znači,to vam nema veze s kožom,ne sjaji se ko koža,mogla bi to usporedit s plišem,ta kombinacija se najčešće stavlja u trkaće aute,a ova Civic se može svrstat u tu skupinu,kvalitetno je,lagano,isplativo,a bome i savršeno paše uz ostatak sjedala od ugljičnih vlakana i cijelu unutrašnjost,a uz to,tu je još gomila detalja od aluminija,znači,ipak spada u sportski tip automobila,takva unutrašnjost će se nekima svidjet,a nekima ne...
U svakom slučaju, Mugenova Honda već na prvi pogled djeluje agresivnije i ljepše nego original.
Sada evo par slikica te nove Honde:
Njena oznaka Mugen RR :
Zadnji kraj Honde Civic :
I evo ispod poklopca...sva ljepota...
Stvarno sam sa zadovoljstvom napisala ovaj moj mali članak o Hondi...Mislim da ce toga biti više....I nadam se da se svima vama sviđa....
Htijela bi zahvalit svima na kommentarima...A posebno Mirni...Cura je super...I puno ju pozdravljam...Ja sad idem...Uskoro cu stavit dodatak na post za one koji ne vole aute.....Hvala svima...Odlični ste i samo tako nastavite....Ako ima netko nesto pitat...ako nekome nesto nije jasno vezano za post,za bilo sto drugo...Nek se javi,ja cu probat pomoc....
POzzdravljam vas sve....Sve svoje frendice,puse vam saljem..i normalno dečku puno pusa....
I evo za kraj...glasajte...ja cu probat ispunit vase želje....
POZZDRAV od Božice....
Ej ludi moji..Škola je gotova...Ja sam završila osmi razred...i sad sam na mukama..kamo ću i kuda ću....Moj odabir je građevinsko-tehnička škola u Rijeci...Moja sestra nikako nije za to da ja idem u Rijeku...misli da ću past godinu kao i svi drugi koji su tamo otišli u srednju...a Vanja,frendica iz razreda...točnije bivšeg razreda ide u Zagreb...Pa eto,ja vjerujem u nju isto kao i ona u mene i to mi je jako drago...malo je takvih koji vjeruju u mene...Malo ih je,al ih ima...Bit će teško na jesen..al ja ću se potrudit..Poželite mi sreću.....
Sad ću vam pisat o nečem što je bilo od kad vam se nisam javila...
Bitna stvar je da sam imala rodjendan 31.05. , navršila sam 15godina...Nije li to divno ;-) ...
Uglavnom slavila sam u Jurjevu...Mislim da nitko ne zna gdje je to...al nema veze...Slavila sam s Genom...Ona je dva dana prije mene navršila 19godina...Išli smo na ručak....Bilo nas je7-8...Jeli smo,pili...ne alkohol..normalno..iako jedna cura je...Onda smo šetali...zafrkavali se, slušali muziku...trebali smo se kupat..al kako je par dana prije toga bura sve pokvarila..nije nista bilo od kupanja...Navečer još na piće...i super...Meni je bilo super...i to mi je najbolji rodjendan od svih do sad...iako ih nisam puno slavila...šteta...
Kao što sam već rekla..škola je gotova...Prošla sam s 5.0...I jako mi je drago...Nadam se da ću bar neko znanje pokazat u srednjoj školi....Danas je bilo zaključivanje ocjena..Slušali smo muziku...Zadnji sat nas je sve pitalo fiziku...Profa se smilovala pa nam nije dala kontrolni...Radili smo majice...Onda smo banuli profesorima u zbornicu i svi su se morali potpisat...Ipak smo mi osmi razred,dečki su pili...(joj kako to ne volim),...i išli smo se kupat...nije bilo hladno..nisu mi dali da skočim u robi kao prošle godine...a ja sam ih poslušala...Ni sama ne znam od kad ja to druge slušam...al neka..sve je bilo dobro...Sad bi navečer trebalo nas par otić na piće...(oni koji su trijezni i koji mogu hodat)...malo popričat...ajme,tko zna kad ću opet vidjet svoje najbolje frendice i koliko će mi još dugo bit najbolje...na to odgovor ne znam...al ih nikako ne želim izgubit...
Ni sama ne mogu vjerovat da je gotovo...nema više jadanja najboljoj frendici kad mi je teško..ni zafrkavanja moje omiljene profesorice iz matematike..nema više zajedničkih odlazaka na marendu,smijanja svaki dan...Nema više ničeg dobrog...Uopće se na veselim ljetu...Ovo mi je trebalo bit najbolje ljeto u životu...al mislim da će bit jedno obično...ili čak gore...ali ima vremena da se sve to promjeni...i računam na ,,asa u rukavu“...
Baš sam tužna...Ni sama ne znam kako da se razveselim...i dosadno mi je..užas...
To vam je to od mene...Sad idem...Zahvaljujem svima na kommentarima...
Pozdravljam vas sve...
A puse šaljem dečku i ljubim dvije najbolje frendice koje su ikad postojale..Vanju i Petru...Do idućeg puta...