...prijateljstvo...
...trebalo mi je neko vrijeme da se predomislim..i ne zatvaram blog...:)
pogotovo zato jer vas ne zelim izgubiti...svi mi puno znacite...i ne bi dugo izdrzala bez vas...
ispricavam se unaprijed ako ne budem precesto komentirala..ali ne stignem...:)
postevi ce mozda koji put biti malo drugaciji od mojih uobicajenih...ali nekako nemam inspiracije vise...:):)
volim vas svih...:)
vasa **anoetty**
bio jednom jedan dječak veoma ružnog karaktera...njegov otac mu je jednog dana dao vrećicu sa čavlima i rekao mu da zabije po jedan čavao u vrata svaki put kad se bude ružno ponašao i/ili kad se posvađa s nekim...
prvog dana je zabio 37 čavla...sljedećih tjedana naučio je kontrolirati se i broj zabijenih čavala se smanjivao iz dana u dan...otkrio je da je lakše kontrolirati se umjesto zabijati čavle...
na kraju je došao dan kada dječak nije zabio niti jedan čavao u vrata...tada je otišao kod oca i reče mu da danas nije zabio niti jedan čavao...
otac mu je tada rekao da izvadi čavao iz vrata za svaki dan kada ne bude izgubio strpljenje...dani su prolazili i na kraju je dječak rekao ocu da je izvadio sve čavle iz vrata...
otac je odveo sina do vrata i rekao mu: “sine, ponašao si se vrlo dobro, a vidi koliko rupa ima u vratima!”
“nikad više neće biti kao prije...kad se posvađaš s nekim i kad mu kažeš ružne stvari ostavljaš mu ranu kao ovu...”
možeš zabosti nož u čovjeka i izvaditi ga odmah, ali će rana ostati zauvijek...nije bitno koliko ćeš se puta ispričati, rana će ostati...verbalna rana čini isto zlo kao i tjelesna rana...PRIJATELJI su rijetko blago, čine te sretnim i ohrabruju te...spremni su te saslušati kada ti je to potrebno, podržavaju te i otvaraju svoje srce pred tobom...pokaži svojim prijateljima koliko ih voliš...
“jedna od radosti prijateljstva je znati s kime možeš podjeliti tajnu...” (Alessandro Manzoni)
daj ljudima više nego što se očekuje i uradi to s ukusom...
kada kažeš “VOLIM TE!” reci ozbiljno...
kada kažeš “žao mi je”, gledaj tu osobu u oči...
ne smij se tuđim snovima. Možeš patiti, a oni siguran su način da živiš život...
pričaj sporo, ali misli brzo...
ako te netko pita nešto na što ne želiš odgovoriti, nasmješi se i upitaj ga: “Zašto želiš znati?”
sjeti se da je najveća ljubav i najveći uspjesi mogu imati velike rizike...
kada izgubiš, nemoj izgubiti i lekciju...
ne sudi drugima za ono za šta su oni odgovorni...
ne dopusti da jedna mala nesuglasica pokvari jedno veliko prijateljstvo...
27.03.2007. u 16:51 | K | 25 | P | # | ^
...my arms keep missing you...
tesko mi je zamisliti onaj jednom….
u buducnosti…
onaj jednom…koji toliko obecaje…a malo daje…
tesko mi je zamisliti buducnost…
Ovako neiskusna,
Nesigurna…
ali jedno znam...
imam svoj cilj…
bbog necega sam ovdje…
mozda da te usrecim…
mozda da te promijenim…
imam svoj cilj…
stititi nekoga…
nesigurnu osobu…
koju je zivot doveo do teskih okolnosti..
imam zadatak…
cuvati te…
ljubavi moja…
ne pustam te vise…
nikada…
i ne dopustam nikome….
nicemu…
da nas povrijedi…
volim te…
evo jedna pjemsa koju ne mogu izbiti iz glave...he he...:):)
danzel feat dj frank- my arms keep missing you....
20.03.2007. u 15:38 | K | 23 | P | # | ^
...udarac...
zao mi je sto vas ne komentiram...zao mi je sto me nema...ali prolazim kroz toliko toga...jedva da i stignem na komp...ali mislim na vas...stalno..i nadam se da me niste zaboravili....
vojjjim vas...svih...:)
..udarac...
prisao mi je,
onako tiho...
sumnjivo...
bez straha...
bez griznje...
odjedamput...
udarac...
samo zvuk...
bol, neopisiva bol...
postaje sve jaca...
bolnija...
nepotrebna...
i sve vas je vise...
proklete izdajice...
ubojice...
dovoljna vam je jedna rijec,
samo jedna...
da unistite sve ono sto jesam...
gonite se...
proklete ubojice,
ne trebam vas...
vasu ljubomoru,
vasa sranja...
borite se protiv mene koliko hocete...
ali jaca sam od vas...
od vasih rijeci...
i ja, za razliku od vas...
zivim...
sretno...
i nadam se da cete i vi,
jednog dana...
i da cete shvatiti sve sto ste ucinili...
zelim vam svu srecu...
jer ja svoju vec imam...
14.03.2007. u 15:07 | K | 44 | P | # | ^
...ljubavna pjesma...
Pablo Neruda(1904 - 1973)
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati, na primjer: "Noc je puna zvijezda,
trepere modre zvijezde u daljini".
Nocni vjetar kruzi nebom i pjeva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu, kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvjezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je hoce pribliziti moj je pogled iste.
Moje je srce iste, a ona nije uz mene.
Ista noc odjeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio.
Moj glas je iskao vjetar da joj dodirne uho.
Drugome. Pripast ce drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oci.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug je zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi posljednji koje za nju pisem.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Escribir, por ejemplo: "La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos".
El viento de la noche gira en el cielo y canta.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.
En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.
Ella me quiso, a veces yo también la quería.
Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.
Oir la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.
Qué importa que mi amor no pudiera guardarla.
La noche está estrellada y ella no está conmigo.
Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.
Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.
La misma noche que hace blanquear los mismos árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.
Ya no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise.
Mi voz buscaba el viento para tocar su oído.
De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.
Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.
Porque en noches como ésta la tuve entre mis brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.
Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.
zao mi je sto vas ne komentiram cesto....ne stignem...
ali mislim na vas...stalno...
volim vas...:):):)
pusa:):)
09.03.2007. u 14:05 | K | 15 | P | # | ^
